Opozicioni DPS, iako je bio odlučan u bojkotu parlamenta, vratio se u skupštinske klupe kada je trebalo izglasati nepoverenje ministru pravde Vladimiru Leposaviću i kada je trebalo glasati za rezoluciju o Srebrenici. Sa druge strane, isto tako odlučni poslanici Demokratskog fronta, koji čine najveći deo parlamentarne većine, u istom trenutku počeli su bojkot parlamenta. Međutim, vraćaju se u poslaničke klupe kako bi glasali za izbor Tužilačkog saveta.
Bojkot pokazuje nezrelost crnogorskih političkih aktera
S obzirom da se poslanici i vlasti i opozicije u poslaničke klupe vraćaju kada to nađu za shodno, na prvi pogled stiče se utisak da je bojkot crnogorskog parlamenta izgubio svaki smisao. Analitičari su oko ovog pitanja podeljeni — dok novinar i društveni aktivista Dževdet Pepić smatra da se radi o nezrelosti crnogorskih aktera, politikolog Vladimir Pavićević tvrdi da je bojkot Demokratskog fronta ogolio podršku koju DPS pruža vladi Zdravka Krivokapića.
Pepića bojkot više podseća na dečju ljutnju nego na bojkot u političkom smislu — to što se u parlament vraćaju kad god im to odgovara, govori da su političke partije pre okrenute svojim političkim interesima, nego državnim.
„Glavni politički takmaci se uopšte ne takmiče ko će više doprineti boljoj društveno-političkoj situaciji u Crnoj Gori. To je više takmičenje ko će pokupiti više dnevnopolitičkih poena na svoj račun“, objašnjava on.
Bojkot parlamenta legitiman je i legalan, ali u Crnoj Gori se radi o ljutini i teranju inata, dodaje naš sagovornik. Više se, prema njegovim rečima, brine o podeli ekonomskog kolača i trgovini radnim mestima. To je neodgovorno ponašanje koje govori o nezrelosti glavnih aktera na crnogorskoj političkoj sceni, zaključuje Pepić.
Bojkot DF-a ogolio podršku DPS-a vladi
I Vladimir Pavićević se slaže da je bojkot legitiman način političke borbe, mada, priznaje, bojkot institucija najčešće ne donosi nikakvu korist onima koji se na bojkot odluče. DPS je, prema njegovim rečima, iako je bojkotovao rad Skupštine, bojkot prekidao kada je procenio da je za tu partiju dobro da zaštiti vladu Zdravka Krivokapića.
On smatra da je bojkot Demokratskog fronta poslužio da se potvrdi pretpostavka velikog broja građana Crne Gore da je DPS spreman da pritekne u pomoć Krivokapićevoj vladi kade vidi da su u nekoj velikoj krizi.
„Dakle, tu bojkot nije bio pitanje nekog stava na duži rok, nego je korišćen kao sredstvo za taktiku koja treba nešto da pokaže, neka situacija da se ogoli, da građani nešto jasnije vide i tako dalje“, ističe Pavićević.
Bojkot DPS-a bio je posledica neznanja te partije šta treba da radi, jer u jednom periodu nije bilo političkog poteza koji bi mu koristio; nakon izvesnog vremena uvideli su da mu je slamka spasa za opstanak na političkoj sceni, opstanak Krivokapićeve vlade, dodaje on.
Sa druge strane, bojkot koji sprovodi 27 poslanika vladajuće većine, poslužio je da se dodatno pripreti Krivokapiću, ali i da se vidi da li će u situaciji kada je nemoguće održati sednicu Skupštine ili glasati za neki predlog, DPS doći i zaštititi Krivokapića i vladu.
Imati podršku bivše vlasti u trenutku kada je DPS postao siguran izborni gubitnik, gubitnički je politički potez i za Zdravka Krivokapića, za koga u budućnosti neće biti značajnije uloge na političkoj sceni Crne Gore, zaključuje Pavićević.