Testiranje inteligencije, sprovedeno preko interneta, obavilo je 81.337 ljudi od januara do decembra 2020, uključujući gotovo 13.000 zaraženih kovidom 19.
Nakon što su uzeli u obzir i isključili uticaje varijabli kao što su dob, pol, obrazovanje, prihodi, rasna i etnička pripadnost, istorija bolesti, depresija, umor, raniji mentalni problemi i zanimanje, naučnici su otkrili da su oni koji su se zarazili virusom imali značajno lošije rezultate od očekivanih Lansetovom časopisu „E-klinikal medisin“.
Bolesnici koji su završili na respiratorima imali su najveći deficit, jednak padu I-Kua za sedam bodova, no pad je zabeležen čak i kod osoba koje su preležale blagi oblik bolesti.
„Deficiti su bili značajni kod hospitalizovanih osoba, ali i kod nehospitalizovanih koji su imale biološku potvrdu infekcije kovidom 19“, tumače autori.
„Pad je bio najizraženiji u područjima u kojima se koriste kognitivne funkcije, poput zaključivanja, rešavanja problema, prostornog planiranja i otkrivanja ciljeva." Ovi rezultati u skladu su s izveštajima o dugom kovidu, u kojima se uobičajeno spominju moždana izmaglica, problemi s koncentracijom i poteškoće u pronalaženju tačnih reči“, dodali su naučnici.
Starenje mozga za desetak godina
Prilikom prvog objavljivanja rezultata studije, pre nego što je prošla recenziju i objavljena u relevantnom časopisu, autori su izjavili da su zabeležili pad inteligencije koji odgovara starenju mozga za 10-ak godina.
No, neki stručnjaci koji nisu bili izravno uključeni u istraživanje tom su prilikom istaknuli da rezultate, iako su vrlo zanimljivi, ipak treba uzeti s određenom rezervom, prenosi Jutarnji list.
„U istraživanju nisu bile poznate kognitivne funkcije ispitanika pre nego što su oboleli od kovida 19, a rezultati takođe ne pokazuju mogu li se bolesnici dugoročno oporaviti, što znači da su uticaji na kognitivne sposobnosti možda kratkoročni“, rekla je Džoana Vordlav, neuronaučnica sa Univerziteta u Edinburgu.
Virus SARS-KoV-2 potvrđeno ulazi u mozak i uzrokuje oštećenja
Britanski autori u uvodu ističu da su se odlučili na istraživanje jer sve više studija pokazuje da kovid 19 može uticati na mozak. Naime, poznato je da neki virusi mogu zaraziti neurone, pa i mozak, a SARS-KoV-2 spada u takve patogene. Na tu činjenicu, među ostalim, ukazuju simptomi kao što su gubitak mirisa, te studije koje su pokazale da pacijenti s kovidom 19 mogu razviti niz neuroloških komplikacija, uključujući one koje su posledica moždanog udara, encefalopatije, upalnog sindroma, mikrokrvarenja i autoimunih reakcija.
Autori u studiji pišu da postoji zabrinutost u vezi s mogućim neurološkim posledicama zbog sepse, hipoksije i imunosne hiperstimulacije, pa da postoje izveštaji o povišenim antitelima u cerebrospinalnoj tečnosti kod bolesnika s neurološkim simptomima, promenama bele mase u mozgu i psihološkim i psihijatrijskim posledicama.
U prilog ozbiljnosti problema, među ostalim, govori istraživanje objavljeno u časopisu „Nejčer neurosajens“ objavljeno 20. novebra 2020. koje je pokazalo da SARS-KoV-2 može da utiče u živce i mozak, gde može uzrokovati razna oštećenja, uključujući i zgrušavanja krvi - tromboembolije.
Zašto je pametno čuvati se SARS-KoV-2 i drugih virusa?
Mada ne postoje jasni dokazi da virusi uzrokuju neurodegenerativne bolesti poput Alchajmerove ili Parkinsonove, naučnici sve češće upozoravaju da bi upalne reakcije koje uzrokuju virusne infekcije mogle biti pokretači neurodegeneracije posebno kod osoba koje imaju genetsku sklonost takvim procesima. Naime, svaki upalni proces ima potencijal da izazove oštećenja u zaraženom tkivu.