Mikec je iskusan takmičar sa brojnim odličjima, ali mu je u kolekciji nedostajala još samo olimpijska medalja.
Sada je i taj cilj ostvario.
„Neizmerno sam srećan, ali i dalje nisam svestan da je medalja oko mog vrata. Mojim koleginicama Milici Mandić i Tijani Bogdanović je taj osećaj poznat, ja sam se prvi put oprobao“, naveo je Mikec.
On je dodao i da je počastvovan što je u svom sportu uspeo da stigne do medalja na svim frontovima.
„Sada smo na četiri medalje, mi odavde sada navijamo za njih. Bili smo blizu još jedne u miksu sa Zoranom Arunović, to ostavlja gorak ukus. Nadam se da će me u narednim danima „pući u glavu“ koliko je ovo veliki uspeh. Daću sve od sebe da se kvalifikujem za Pariz“, naveo je Mikec.
On je opisao i kako je izgledao put sa borilišta do olimpijskog sela nakon osvojene medalje.
„Krenu mi suze, pa stanu. Kada su me kolege sačekale, tad sam se raspao. Kada ti oni čestitaju to je ono što vredi. To je prava sportska porodica, oni su bili srećni kao da su oni osvojili medalju“, istakao je Mikec.
Njegov brat i trener Goran naveo je da je bratski odnos prvenstven, a potom profesionalni, uz napomenu da je sve moguće kada se postave granice.
„Analiziraćemo situaciju i pripremaćemo se za novi ciklus“, istakao je Goran Mikec.