„Lične sankcije imaju uticaj, iako se ne čini da je tako. Zabrana putovanja i zamrzavanje imovine onih koji ih imaju i koje je moguće pronaći su efikasne mere. Ekonomske sankcije takođe utiču, ali imaju neželjene efekte, cenu. Politika ne može da se zasniva samo na sankcijama, ali dolazi trenutak kada ih treba primeniti, jer će u suprotnom to značiti da ste ograničeni na izjave“, smatra Borelj.
Prema njegovim rečima, „sa ekonomskog stanovišta Rusija nije moćna sila“, ali ona ima konvencionalno oružje i atomsko oružje, a treba uzeti u obzir nekonvencionalne metode ratovanja koje „uključuju nove tehnologije, u čiju se upotrebu ne sumnja“.
„Ipak, potrebno je da tražimo forme međusobnog razumevanja sa Rusijom u temama u kojima nam je ona potrebna – Arktik i energetika“, dodao je Borelj.
On smatra da je u vezi sa Rusijom neophodno, sa jedne strane, pridržavati se strategije obuzdavanja, a da se sa druge, „zaključuju sporazumi o potrebnim temama“.
Odnosi Rusije i Zapada pogoršali su se zbog situacije u Donbasu, gde je Kijev 2014. godine pokrenuo vojnu operaciju protiv samoproglašene Donjecke i Luganske republike, kao i zbog Krima, koji je ponovo ušao u sastav Rusije posle referenduma na poluostrvu. Rusiju optužuju za mešanje u unutrašnje poslove Ukrajine, izbore u zapadnim zemljama i sajber-napade, za umešanost u incidente sa bivšim pukovnikom GRU-a Sergejem Skripaljem i blogerom Aleksejem Navaljnim, zbog čega su joj više puta uvođene sankcije. Moskva je preduzela kontramere, pokrenula politiku zamene uvoza i više puta izjavljivala da je kontraproduktivno razgovarati sa njom na jeziku sankcija. Rusija je takođe više puta isticala da nije strana u sukobu u Ukrajini i subjekat Minskih sporazuma, a optužbe za sajber-napade i mešanje u poslove drugih zemalja nazivala neosnovanim.
Pročitajte još: