Rađa li se novi Balkan — koji neće biti talac EU

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijeri Severne Makedonije Zoran Zaev i Albanije Edi Rama organizuju 29. jula u Skoplju regionalni ekonomski forum, što, prema rečima srpskog predsednika, predstavlja regionalnu inicijativu koja će nas povezati i poboljšati život svih naših građana i učiniti da izgradimo zajedno novi Balkan — evropski.

„Mini Šengen“ put ka novom Balkanu

Milivojević za Sputnjik objašnjava da je ovo ne samo važan ekonomski skup, već i politički bitna inicijativa država regiona.

„Sastanak u Skoplju tri balkanska lidera pokazuje da se inicijativa ’mini Šengena‘ pozitivno razvija i da će sporazumi koji će biti potpisani na ovom skupu dodatno doprineti saradnji, pre svega, na ekonomskom planu — od slobodnog kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala, što je uostalom i filozofija slobodnog i otvorenog tržišta. Ništa manje bitan je sporazum koji će se potpisati o saradnji kada su prirodne katastrofe u pitanju, što sve zajedno pokazuje visok nivo postignutih političkih odnosa“, kaže Milivojević.

Ekonomska saradnja uostalom, dodaje Milivojević, pretpostavka je za dobre političke odnose i u svakom slučaju je doprinos saradnji u regionu. A da li će se ovome priključiti Kosovo, BiH i Crna Gora, ostaje da se vidi, s obzirom na političke tenzije koje postoje unutar ovih teritorija i država.

„Generalno, ’mini Šengen‘ je mehanizam koji stvara pozitivan ambijent u regionu, pre svega zbog toga što je jasno da je politika proširenja Evropske nije zaživela i da pitanje ulaska ovog regiona u Uniju ostaje i dalje otvoreno. Dakle, bez pomaka. Prema tome, na ovaj način, poput ovog skupa u Skoplju, države se opredeljuju za sopstvenu saradnju i traženje mehanizama da napreduju, da ne bi ostali taoci politike proširenja EU“, napominje Milivojević.

Odgovor tri države regiona

Kako kaže, inicijativa ove tri države je neka vrsta odgovora zemalja iz ovog regiona EU da pokažu da međusobno sarađuju u trenutku kada su ekonomska pitanja od prvorazrednog državnog i nacionalnog značaja.

„Dakle, sâm sastanak i potpisivanje pomenutih sporazuma pokazuje i da postoji visok nivo političke volje kod ovih zemalja. Albanija i Severna Makedonija su posebno zainteresovane za ovaj vid saradnje, jer očekuju da EU sa njima otvori pregovore o pristupanju EU na jesen i na ovaj način oni jačaju svoju poziciju u tom pravcu, zato što se ’mini Šengen‘ uklapa u ono što je strategija EU vezano za ovaj region. Drugo, za njih je ovo i najbolja priprema za pristupne pregovore i stvaranje uslova da aktivno i kvalitetno participiraju u evrointegrativnom procesu“, objašnjava naš sagovornik.

Ovakva vrsta saradnje dodatno će relaksirati politički ambijent, uveren je Milivojević, bar kad je reč o ove tri zemlje u regionu.

„Što se tiče Srbije, ona i na ovaj način ostvaruje svoje strateške ciljeve i to u dva pravca. Prvi se odnosi na saradnju u regionu što pokazuje konstruktivnu politiku Srbije u odnosu na susedne države, gde prikuplja poene u političkoj areni“, kaže Milivojević.

Ekonomski vetar u leđa

Drugi, ništa manje bitan cilj je ekonomski napredak i jačanje Srbije i njene pozicije, napominje sagovornik Sputnjika, s obzirom da je Srbiji ekonomija jedna od ključnih razvojnih linija u budućnosti.

„Ovaj sastanak zato za nas ima dvostrani karakter, jer se kroz ovu inicijativu jača sopstvena ekonomija, a drugi je jer se saradnjom sa regionom Srbija dodatno kvalifikuje za put ka evrointegracijama. Svako jačanje ekonomije Srbiji daje vetra u leđa na tom putu“, dodaje Milivojević.

Srbija se i na ovaj način potvrđuje kao konstruktivni činilac u regionu, imajući u vidi pritiske kojima je izložena zbog pregovora sa Prištinom i tenzijama koje postoje u Crnoj Gori, Hrvatskoj, a sada i u BiH. Dakle, zaključuje Milivojević, ova saradnja Srbiji pomaže da amortizuje političke pritiske, ali i da njeni argumenti, posebno kada je reč o Kosovu i Metohiji, dobiju još više na težini.

Sporazumi koje će tri države potpisati za njihove građane će, između ostalog, značiti smanjenje troškova i vremena prelaska granice, kao i izjednačavanje procedura boravka i radnih dozvola.