Za države to je pitanje prestiža, za gradove znači izgradnju infrastrukture i zahteva četvorogodišnju mobilizaciju svih raspoloživih resursa, za sponzore je osiguravanje profita. Svako ima svoju računicu.
Skandal u Solt Lejk Sitiju
Otuda i žestoko lobiranje, uz korišćenje raznih dozvoljenih i nedozvoljenih sredstava. Nekoliko skandala dobro je uzdrmalo Međunarodni olimpijski komitet.
Najveći je vezan za izbor Solt Lejk Sitija za domaćina zimskih olimpijskih igara 2002. godine.
Zbog korupcije, deljenja stipendija i skupocenih poklona od strane organizatora, deset članova Međunarodnog olimpijskog komiteta moralo je da podnese ostavke, a još deset ih je sankcionisano.
Pretposlednja afera vezana je za nekada čuvenog namibijskog atletičara Frenkija Frederiksa, koji je takođe podneo ostavku nakon obelodanjivanja optužbe da je primio 300.000 dolara kako bi glasao za dodeljivanje domaćinstva Rio de Žaneiru 2016. godine.
Šef brazilskog olimpijskog komiteta je zbog tog slučaja uhapšen.
Afera u Tokiju
Poslednja afera vezana je za Tokio. Francuski istražitelji sumnjaju da se i ovoga puta odigravala kupovina glasova, preko singapurske konsultatntske kompanije, koja je povezana sa sinom člana Međunarodnog olimpijskog komiteta iz Senegala, koji je imao uticaj na glasače iz Afrike.
Da li je i koliko tačno, to će vreme pokazati. Ali, sve ovo ruši kredibilitet Međunarodnog olimpijskog komiteta i u direktnoj suprotnosti je sa promovisanim olimpijskim vrednostima.
Na izbor domaćina ogroman uticaj imaju i sponzori. Nepisano pravilo, koje se primenjuje od 1952. godine glasi da se dva puta za redom Igre ne mogu organizovati na istom kontinentu.
Nakon što je Čikago ispao u prvom krugu glasanja, američkim kompanijama je svakako drugi izbor bio Rio, pre Madrida i Tokija.
Razlog je jednostavan i tiče se vremenske zone. Veći broj gledalaca u Sjedinjenim Državama pratio je direktne prenose, što je automatski značilo i više prostora za reklame.
Kako je pobedilo Sarajevo
Takođe, u sve se mešaju i politički razlozi. Nesvrstanost Jugoslavije bila je ključni faktor da Sarajevo dobije zimske olimpijske igre, pre japanskog Sapora i švedskog Geteborga.
Tih godina, naime, sve se merilo po hladnoratovskim aršinima.
Zato su letnje igre 1980. dodeljene Moskvi, a četiri godine kasnije Los Anđelesu. Nekada su srednja rešenja najbolja, pošto se tako nikome ne zamera.
Beograd nije prošao
Osokoljena ovom pobedom, Jugoslavija je kandidovala Beograd za domaćina Olimpijskih igara 1992. I Beograd nije loše prošao. U dva početna kruga glasanja bio je treći, iza Barselone i Pariza, a ispred Brizbejna, Birmingema i Amsterdama.
Kandidatura za 1996. godinu prošla je daleko lošije, Beograd je ispao u prvom krugu sa sedam glasova.
Posle Tokija, naredne igre biće organizovane po treći put u Parizu 2024. godine i po treći put u Los Anđelesu 2028. godine.
Pošto su svoje kandidature povukli Rim, Hamburg i Budimpešta, a neke dugo najavljivane nisu ni podnete, nijedan od dva naredna domaćina nije imao protivkandidata.
Los Anđeles bez protivkandidata
Kuriozitet je vezan za kalifornijski grad. Iako treći put organizuje Igre, Los Anđeles nikada nije imao protivkandidata.
Ipak, treba podvući i da su nekada u procesu donošenja odluka nemoćni i novac, i sponzori, i lobisti i politika. I to su oni najlepši trenuci. Atina je proglašena domaćinom zato što je unutar sportskog sveta preovladao stav da su olimpijci ostali dužni Grčkoj.
Želji da se na stogodišnjicu obnavljanja Olimpijskih igara, 1996. godine upriliči takmičenje u Atini isprečila se kandidatura Atlante. U petom krugu glasanja američki grad je pobedio sa 51 naspram 35. Izbor za 2004. godinu bio je svojevrsna kompenzacija.