Srpska ulazi u bojkot: Kraj BiH kakvu poznajemo?

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je da se situacija nakon nametanja odluke visokog predstavnika Valentina Incka o zabrani i kažnjavanju „negiranja genocida“ može rešiti odbacivanjem te odluke kroz institucije BiH, a ako ne bude dogovora, uslediće blokada rada tih institucija.

Radovan Kovačević, savetnik za unutrašnja politička pitanja Milorada Dodika, za Sputnjik kaže da još uvek nije doneta konačna odluka na koji način će se predstavnici Republike Srpske ponašati kada je reč o blokadi.

Odluku o bojkotu RS će doneti složno

„Institucije RS, na prvom mestu Narodna skupština RS, ali i Vlada RS, kao i sve druge institucije na čelu sa predsednikom RS, doneće jasne odluke, mere i smernice na koji način će se ponašati svi predstavnici RS na nivou zajedničkih institucija BiH“, kaže Kovačević.

Te odluke će se, kako dodaje, odnositi bukvalno na sve zajedničke institucije BiH u kojima su predstavnici RS.

„Dakle, od Predsedništva BiH, Predstavničkog doma i Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH, Saveta ministara, Tužilaštva, Suda, Ustavnog suda, Sipe, Direkcije za koordinaciju policijskih tela, Obaveštajno-bezbednosne agencije — apsolutno svih zajedničkih institucija u kojima postoje predstavnici Srba, a postoje u svim“, ističe Kovačević.

Srbi neće biti odgovorni za posledice

Na pitanje da li bi odluka predstavnika RS da izađu iz zajedničkih institucija blokirala i rad BiH kao države, Kovačević kaže:

„Suštinska stvar je da RS reaguje na neprihvatljive, necivilizacijske, neustavne i nedopustive i antidejtonske poteze visokog predstavnika, čija je ostavka već prihvaćena u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Odgovornost za postupke koje bi RS mogla da povuče u narednom periodu nije na RS, nego na onima koji na jedan ovakav sraman način ugrožavaju RS, opstanak srpskog naroda u RS, kao i sve građane RS.“

Politikolog iz Banjaluke Anđelko Kozomara napominje da ako bi došlo do povlačenja, odnosno bojkota od strane predstavnika Srba u zajedničkim institucijama BiH, njihovu dužnost bi obavljali njihovi sadašnji zamenici.

„Ono što je problematično je da ako bi na primer Savet ministra napustili srpski predstavnici, po zakonu bi na njihova mesta automatski u tim ministarstvima došli zamenici. Dakle, ne bi se ništa postiglo. Jedino što može da bude je da svih 14 predstavnika Srpske, to jest 13 Srba i jedan Bošnjak, koliko je delegata u Skupštini BiH, jedinstveno napuste parlament“, kaže Kozomara, iako je sumnjičav da će se to desiti jer, kako dodaje, među njima ima i pet poslanika opozicije iz RS.

Jedna od mogućnosti je i da Milorad Dodik napusti Predsedništvo BiH, kaže Kozomara, ali podseća da se veliki broj odluka i u ovom telu donosi preglasavanjem, odnosno većinom glasova.

Modeli bojkota BiH institucija

„U tom slučaju, oni imaju i dalje dva člana Predsedništva BiH koji bi donosili odluke, a niko ne bi mogao da stavi veto na zaštitu nacionalnih interesa“, kaže Kozomara.

Profesor dr Stevica Deđanski, direktor Centra za razvoj međunarodne saradnje, objašnjava da bojkotovanje institucija ne mora da znači i nedolazak srpskih članova na posao na pozicijama koje zauzimaju.

„Jedna vrsta blokada koja može biti svrsishodna jeste i ta da Srbi ostanu gde jesu na mestima u zajedničkim institucijama, ali da ništa ne potpisuju, da ne glasaju ili učestvuju, odnosno ne daju kvorume i na taj način blokiraju institucije“, kaže Deđanski.

On podseća da je moguća blokada BiH posledica katastrofalne odluke Valentina Incka, sada već bivšeg visokog predstavnika BiH.

„Ako novi visoki predstavnik Kristijan Šmit, koji dužnost preuzima 1. avgusta ove godine, ne ukine Inckovu odluku, znači da će nastaviti njegovim putem. Stiče se utisak da neko želi da uništi BiH koja je nastala na osnovu Dejtonskog sporazuma, u kome jasno piše kako ta država funkcioniše. Da li je njihov cilj to, ili im je cilj da samo unište RS, to jedino možemo da nagađamo“, mišljenja je profesor Deđanski.

Kako kaže, činjenica je da BiH ovako ne može da funkcioniše i da ako dođe do blokade zajedničkih institucija, to će defakto biti prestanak postojanja BiH u obliku u kome je zamišljena.

„To nije izazvano ponašanjem srpske strane i to je jako bitno da se naglasi, jer srpska strana nije ni u jednom momentu negirala postojanje BiH kao države, dakle ni u RS, ni u Srbiji, već je samo tražila da se poštuje Dejtonski sporazum i prava Srba u BiH“, kaže Deđanski.

Inicijativa za „ućutkivanje“ Dodika

Deđanski se osvrnuo i na izjavu direktora Instituta za istraživanje genocida Kanade Emira Ramića, koji je uputio pismo premijeru Kanade Džastinu Trudou, u kojem od te države kao članice Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira traži da upotrebom svih demokratskih sredstava zaštiti teritorijalni integritet, nezavisnost i suverenost države BiH, te da zajedno sa drugim članicama tog Saveta predloži visokom predstavniku da trajno suspenduje Milorada Dodika iz politike i vršenja bilo koje javne funkcije.

„To je pre svega bezobrazan postupak i pokazuje nepoznavanje demokratije — da neko nebitan iz nekog Instituta predlaže da se zabrani rad jednog državnika koji je izabran direktno na izborima voljom građana. Demokratski procesi su jasno definisani i Milorad Dodik je legitimni predstavnik srpskog naroda, a kada i ako izgubi na izborima, to onda više neće biti“, jasan je Deđanski.

On se nada da ni premijer Kanade neće ovako nešto uzeti za ozbiljno i da neće napraviti katastrofalnu grešku jer bi to, kako kaže, dovelo do usijanja situacije i moguće erupcije na terenu i ponovnog nametanja rešenja srpskom narodu.