„Kada je Andrićev institut objavio 5. januara 2014. godine pismo koje Poćorek 1913. godine poslao austrougarskom ministru finansija Bilinskom zaduženom za BiH, to je izazvalo burnu reakciju zapadne javnosti a taj broj Istorijskih svezaka je bio napadnut kao nacionalistički ispad na 174 linka“, podsetio je Kusturica.
Upitavši šta radi Incko mešajući se u pravni sistem BiH, Kusturica je rekao da on ne samo da daje impuls za rušenje BiH i negiranje zločina nad Srbima, već „klovno imitira Poćoreka koji u pomenutom pismo iz 1913. piše 'treba iskoristiti apatiju srpskog sela, okrenuti Zagreb protiv Beograda, a hrvatsku i muslimansku inteligenciju protiv Srba'“.
Prema njegovim rečima, jedino što nema Austrougarske iako se njena raspala politika provodi u BiH kao tragikomedija čitave civilizacije koja nema snage da samu sebe održi, kamoli provede do kraja svoju nasilničku politiku.
„Ipak, Incko odlazi kao abortirana verzija Benjamina Kalaja i ne treba zaboraviti da korekciju pravosudnog sistema BiH i zabranu komentarisanja, te naučnog istraživanja srebreničkog zločina objavljuje na isti dan, 23. jula kada je 1914. Austrougarska uputila Ultimatum Srbiji, posle čega je, pet dana kasnije Austrougarska objavila rat Srbiji što je bio povod za početak Prvog svetskoga rat. Taj novi rat Incko, najverovatnije, neće pokrenuti, ali je sigurno da je njegovo delo akt koji ima još jednu funkciju“, naglasio je Kusturica.
On je istakao da su u dvadesetom veku bila tri velika genocida u Evropi, prenosi Iskra.
„Stradali su Jevreji, Srbi i Jermeni. Jevreji su dokazali genocid nad njima, Jermeni takođe u najvećem delu sveta, a Srbi nad kojima je izveden genocid u Jasenovcu, Gradini, Jadovnu, Starom Brodu, nismo dobili potvrdu pogroma koji je nad nama izvršen. Da li ćemo konačno krenuti u sveopštu, planiranu akciju da pred svetom izvedemo dokaz da smo u svim ratovima u prošlom veku bili žrtve? Sad ili nikad“, poručio je Kusturica.
Posledice Inckove odluke za BiH i region tema su emisije Sputnjik intervju.