Može li uopšte Srbija i kada do socijalnih penzija — o toj temi, ali i drugim koje muče „regularne“ penzionere bi, između ostalog, sa čelnicima Ministarstva za rad trebalo da bude reči na sastanku koji bi mogao da bude održan naredne nedelje, izjavio je za Sputnjik predsednik Sindikata penzionera Srbije „Nezavisnost“ Miloš Grabundžija.
Kada bi Srbija mogla do socijalnih penzija
„Iduće nedelje ćemo dogovoriti sastanak sa ministarkom. Moramo razgovarati na tu temu. Ona je odgovorila na naše primedbe koje smo dali na Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju — da se u njega unese obaveza vraćanja penzija koje su uzete. Na tom razgovoru sa ministarkom ćemo inicirati i uvođenje tih socijalnih penzija“, rekao je Grabundžija.
On ističe da su i Evropskom parlamentu poslali predlog da se donese Rezolucija da te penzije budu regulisane na isti način, da su u redovnom kontaktu sa kolegama iz Federacije evropskih sindikalnih centrala starih osoba, sa sedištem u Briselu, čiji će generalni sekretar u septembru doći u Beograd.
Kada je u maju ove godine ministar za brigu o selu Milan Krkobabić oživljavao tu ideju, rekao je da bi svi građani koji iz različitih razloga nisu ostvarili nijednu vrstu penzije, mogli uskoro da dobiju „garantovanu penziju“.
Pošta Srbije
© Sputnik / Lola Đorđević
Kad zaživi socijalna karta
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja tada je saopštilo da je postojeći način zaštite minimalnog standarda starijeg stanovništva u potpunosti primeren našim uslovima i potrebama, ali da će nastaviti da prate i analiziraju stanje u toj oblasti.
Bolji uvid će se dobiti kada bude zaživela socijalna karta, tako da će se u budućnosti nastaviti diskusija o tome da li je opravdano i potrebno uvesti socijalnu penziju u Srbiji i u kom obliku, ocenili su u Ministarstvu.
Ono što je izvesno je da je Srbija, zemlja sve starijeg stanovništva, u kojoj je prosečna starost 43,3 godine. Krajem 2018. godine profesorka FEFA i programska direktorka Centra za socijalnu politiku Gordana Matković ukazala je na to da u Srbiji 90.000 starijih ne ostvaruje pravo na penziju. Kako danas procenjuju u Savezu penzionera Srbije, oko 230.000 žitelja starijih od 65 godina su bez ikakvih primanja.
Hoće li dočekati poštara
Mogu li se oni nadati da će dočekati da im na vrata zakuca poštar sa kolikom-tolikom „penzijom“? Ta ideja do sada nije realizovana, iako je bila planirana još Strategijom o starenju iz 2006, kojoj je rok istekao 2015, a nova nije doneta.
Matkovićeva je pre tri godine konstatovala da u Srbiji postoji opšti program socijalne pomoći namenjen siromašnima, ali da mali broj starih ostvaruje ovo pravo i da je posedovanje nešto veće imovine od propisane najvažnija prepreka za ostvarivanje prava. Uz to, stari su i neinformisani o komplikovanim administrativnim procedurama.
Ona je ocenila da postoje tri opcije, od kojih je jedna uvođenje socijalne penzije kao minimalnog prihoda za sve stare koji nisu ostvarili pravo na penziju po osnovu osiguranja. Osim velikih budžetskih izdvajanja za te svrhe, ona je nedostatak takvog rešenja videla i u mogućnosti da se među korisnicima nađe jedan broj onih koji nisu siromašni.
Logika domaćinstva, a ne pojedinca
Druge dve opcije su, po njenom viđenju, bile socijalne penzije, ali samo usmerene na siromašne i to uz relaksiranje pojedinih imovinskih uslova, na primer ograničenja koja se odnose na zemljišni maksimum za staračka domaćinstva.
Ona i danas ukazuje na taj momenat, ali i da u slučaju socijalne penzije treba ići logikom domaćinstva, a ne pojedinca, ali i da ta primanja ne bi mogla da budu veća ili jednaka onima koja se ostvaruju na osnovu plaćenih doprinosa, poput poljoprivrednih penzija. U suprotnom, to bi obesmislilo izdvajanja za doprinose i oni bi bili dovedeni u pitanje, jer bi se ljudi pitali zašto onda oni izdvajaju za doprinose.
Beograđani fotografišu Pobednika
© Sputnik / Dejan Simić
Dinamiku diktira i pandemija
Predsednik Saveza penzionera Srbije Andreja Savić ukazuje na različite modele moguće realizacije ideje o socijalnim penzijama.
„To treba rešavati na način koji bi bio i human i pravičan i krajnje objektivizovan. Mi smo već u okviru Saveza penzionera Srbije razmatrali različite mogućnosti i o tim našim predlozima ćemo upoznati resorno Ministarstvo i nadležne institucije. Koja će biti dinamika u rešavanju ovog pitanja, teško je u ovom trenutku reći. Ipak se još nalazimo u uslovima epidemiološke situacije i sigurno je da će ta lista prioriteta u merama državne politike biti vagana prema tom zdravstvenom kriterijumu“, kaže Savić za Sputnjik.
On smatra da je cifra od oko 230.000 starijih od 65 godina koji bi trebalo da budu obuhvaćeni socijalnim penzijama velika u odnosu na ukupan broj od oko 1,7 miliona regularnih penzionera i da bi zato naredni korak trebalo da bude da resorno Ministarstvo u sadejstvu sa nadležnim institucijama, uključujući i Savez penzionera, napravi vrlo precizan elaborat.
Ono što je izvesno, po oceni Savića, jeste da rešavanje tog pitanja ne bi smelo da poremeti uspostavljeni penzioni sistem i da treba iznaći mogućnost da se direktno iz budžeta odvoje odgovarajuća sredstva kojima bi se država stavila u službu socijalne zaštite te populacije.
O iznosu bez spekulacija
Država mora da bude ta koja će povući konkretne korake, ocenio je naš sagovornik, ne želeći da spekuliše koji bi to mogao da bude iznos socijalne penzije ispod koga ne bi trebalo ići. U vaganju tih odnosa mora ozbiljno da sa uzme u obzir visina regularno stečenih penzija, ali i odnos prema ceni potrošačke korpe i prema rastu inflacije, ocenio je Savić.
„Jedan od otežavajućih problema u objektivnom usmeravanju situacije je što još nije zaživela socijalna karta“, kaže predsednik Saveza penzionera. Ipak dodaje da prema informacijama koje imaju, ohrabruje pozitivan odnos nadležnih državnih institucija, tako da se polako stiču uslovi da se i konkretno iskorači u rešavanje problema socijalnih, odnosno garantovanih penzija.