Prema rečima poslanika te stranke u Vrhovnoj radi Jurija Kameljčuka, taj sistem će prestati da funkcioniše ako ne bude dovoljne količine goriva.
„Jedan od najjednostavnijih scenarija je da postanemo gasni hab Evrope, koristeći i druge gasovode, isporučujući na primer turski gas, ili iz Irana i Azerbejdžana, a možda čak i isporučujući tečni prirodni gas brodovima iz Katara“, rekao je Kameljčuk.
Podsetimo, Vašington i Berlin su ranije ove nedelje postigle dogovor o gasovodu „Severni tok 2“. Pored Amerike i Kijev se aktivno bori protiv ovog projekta strahujući da će izgubiti status tranzitne zemlje za isporuke ruskog gasa.
Podsetimo, predsednik Upravnog odbora kompanije „Gasprom“ Aleksej Miler izjavio je da je kompanija spremna da nastavi sa tranzitom gasa preko Ukrajine nakon 2024. godine na osnovu ekonomskih mogućnosti i stanja ukrajinskog sistema za transport gasa.
Kako je dodao, u slučaju potrebe ruska strana može povećati isporuke.