Slučaj koji je otkrio tamnu stranu sudstva u Srbiji: A šta da narod nije ustao…

Pritisak javnosti je učinio svoje. Osumnjičeni za brutalno gaženje gotovo cele porodice na pešačkom prelazu na Karaburmi, koje se tragično završilo po devetogodišnjeg Stefana, ponovo je u pritvoru i to posle danonoćnog protesta građana, a onda i žalbe Prvog osnovnog javnog tužilaštva.
Sputnik
Ono što je i laiku bilo jasno u ovom slučaju, iz nekih razloga, nije bilo i sudiji Prvog osnovnog suda u Beogradu. Zbog toga je vinovnik teške nesreće sa tragičnim ishodom brže pušten iz pritvora nego što je u njega dospeo.
To, naravno, nije moglo da prođe bez dobro poznate zapitanosti zašto je pravda selektivna i zašto i dalje postoje „beli medvedi“ za koje zakon ne važi. Na kraju je Krivično vanpretresno veće suda usvojilo žalbu Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i ipak odredilo pritvor za L. G. (38). Ali, tek kad su se pobunili građani.

I laiku jasno, zašto nije sudiji

Da je dara prevršila meru jasno su stavili do znanja ljudi koji su posle odluke da se osumnjičeni Lazar G. (38) pusti iz pritvora i brani sa slobode dan i noć blokirali mesto nesreće i tu dočekali jutro, najavivši da će tu i ostati dok se bahati višestruki povratnik istog krivičnog dela ne vrati u pritvor, ali i dok na odgovornost ne budu pozvani oni koji su ubicu pustili iz pritvora.
Slučaj koji je pokazao tamnu stranu sudstva, gde se zakon ne poštuje
Lazar G. je na pešačkom prelazu na Karaburmi jureći velikom brzinom pregazio braću Stefana B. (9) i L. B. (4) i njihovog oca, sa kojim su prelazili ulicu. Ne zaustavljajući se, pobegao je sa mesta nesreće, ali je već dan kasnije pronađen i to, po pisanju medija, u pokušaju da prikrije dokaze, odnosno automobil kojim je pokosio dečake. Devetogodišnji Stefan se nije probudio iz kome, podlegavši teškim povredama.
Činjenica da je, takoreći samo što je priveden, nasilnik pušten da se brani sa slobode, izazvala je veliki revolt sugrađana koji su pokrenuli i potpisivanje peticije Pravda za Stefana.

Dovoljan jedan od četiri razloga za pritvor

Vanredni profesor krivičnoprocesnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu Vanja Bajović, kaže da je to tipičan slučaj kada je osumnjičenom trebalo odmah odrediti pritvor. Ona za Sputnjik objašnjava da već dvadesetak godina naše pravo ne predviđa obavezno određivanje pritvora, ali je ono uvek moguće. U svakom konkrentom slučaju sud procenjuje da li je ispunjen neki od četiri konkretna razloga za određivanje pritvora koje propisuje Zakonik o krivičnom postupku.
„Prvi razlog je ako postoji opasnost od bekstva učinioca, što znači ako može da bude nedostupan sudu i da se ne pojavi na glavnom pretresu, ako ima neke veze sa inostranstvom i da može da pobegne. Drugi osnov svodi se na opasnost od uništenja dokaza, odnosno da će pokušati da utiče na svedoke, veštake, ili da sakrije materijalne dokaze“, navodi naša sagovornica.
Treći osnov je, kako ističe, opasnost da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo koje mu se stavlja na teret, a četvrti zakonski razlog za određivanje pritvora je ako se radi o delu za koje može da se izrekne kazna duža od 10 godina zatvora. Znači, dodaje Bajović, radi se o težem krivičnom delu, a način izvršenja dela i posledice su takve da je došlo do uznemirenja javnosti.

Praksa je poznata

Ona kaže da je, prema njenim saznanjima, i Tužilaštvo odmah bilo predložilo određivanje pritvor.
Slučaj bahatog gaženja dece na pešačkom prelazu sa tragičnim ishodom je tipičan kada se odmah određuje pritvor
„Praksa je da se u ovakvim slučajevima, posebno sa ovako tragičnim posledicama koje mogu da izazovu uznemirenje javnosti, a počinilac pobegne sa lica mesta, odredi pritvor. To što je on pobegao ukazuje i na postojanje drugog krivičnog dela – nepružanje pomoći nakon izvršenja krivičnog dela, što može da bude u sticaju sa teškim delom protiv bezbednosti javnog saobraćaja“, ističe profesor krivičnoprocesnog prava.

Protesti pokazali uznemirenje javnosti

A za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, ako je usled toga nastupila smrt jednog ili više lica, zaprećena je kazna od dve do 12 godina zatvora, ističe sagovornica Sputnjika i dodaje:
„Čim se radi o delu za koje je propisana kazna od dve do 12 godina to daje razlog sudu da odredi pritvor po četvrtom osnovu – teško uznemiravanje javnosti. Ovi protesti faktički dokazuju koliko je javnost uznemirena izvršenjem tog dela“.
Protestima Beograđana, posebno žitelja Karaburme, uglavnom roditelja sa decom, su se s vremena na vreme priključivali i lekari u vozilima Hitne pomoći, koja u tom trenutku nisu išla na intervencije, oglašavajući se prepoznatljivim zvukom sirene.
Jedna od njih je Danijela Stanković, koja je sa nekolicinom „dežurnih“ dočekala jutro na mestu na kome je bahati vozač pregazio dečake i njihovog oca. Tu je, kako je rekla, da bi pružila podršku svim roditeljima koji su se okupili nakon saznanja da je mali Stefan podlegao povredama.
Za Spunjik ističe da je bila zgrožena informacijom da se osoba koja je ubila dete i drugom nanela teške povrede nalazi na slobodi, ali i time da postoji osoba koja je to dozvolila.

I Tužilaštvo tražilo pritvor

„Najviše sam bila zgrožena kada se pojavio dokument kojim Osnovno javno tužilaštvo traži od sudije da odredi pritvor od 30 dana. Gospođa Đerić, sudija Prvog osnovnog suda smatra, međutim, da ne postoji osnov da ta osoba ostane u pritvoru iako u dokumetu stoji da je u pitanju ličnost koja je sociopata koja je već hapšena i za iste stvari ležala kazne zatvora od deset meseci, osam meseci, tri meseca uslovno, šest meseci i iako stoji napomena da je osoba koja u najkraćem roku može da počini isto krivično delo“, rezignirana je Stankovićeva.
Prema njenim rečima, noć pre toga, isti čovek je u blizini crkve na Karaburmi kolima udario vozilo penzionera i isto tako pobegao sa lica mesta, o čemu postoji zapisnik policije.

Strah od nove brutalnosti

Stankovićeva kaže da među ljudima koji protestuju bilo i straha da bi ta labilna osoba koja iznova ponavlja ista zlodela mogla da sedne u automobil i da uđe među njih i pobije još nekoliko osoba.
Peticija Pravda za Stefana koju ljudi potpisuju na licu mesta, ali i onlajn, je upravo zbog toga i pokrenuta da ubica bude najstrože kažnjen, ali istovremeno i da oni koji puštaju ubice na slobodu takođe moraju da budu kažnjeni i uklonjene sa tih pozicija, kaže naša sagovornica.
Ona zato ističe da je glavna poruka protesta da se jasno stavi do znanja da više nema zaštićenih „belih medveda“ i da više nikada ne sme da se desi da na ulici roditelji traže pravdu za bezbednost svoje dece.
Komentar