Lukić objašnjava da sam stav Komisije ne može kao takav biti uvršten kao dokaz, ali napominje da materijali prezentovani u izveštaju Komisije jesu stvar koja će odbrani Generala Mladića pomoći da lakše formira zahtev za ponovljeno suđenje.
„Još nismo uspeli da pročitamo ceo izveštaj Komisije ali najverovatnije da ćemo naći dosta korisnih stvari,“ uveren je Lukić.
Važni dokazi iz izveštaja Komisije o Srebrenici
Kako ističe, iako je Komisija napravila naučni rad, on sam po sebi ne može biti dokaz na sudu jer u sebi sadrži i pravna mišljenja.
„Međutim, ono što su koristili da bi taj rad napisali, što su stavili u fus note i na šta su naslonili kad su rekli da su zaključili ili pronašli određeni dokaz, to može nama da koristi,“ objašnjava Lukić.
Sagovornik Sputnjika objašnjava da je odbrani potrebno najmanje godinu dana da izanalizira sve što se nalazi u izveštaju Komisije, stavku po stavku što je, kako napominje, mukotrpan u dug proces.
„Mi ne treba samo da pregledamo svih 1.036 stranica izveštaja Komisije već moramo da pregledamo sve one dokaze koji su uvršćeni u izradu tog dokumenta kao bazu,“ napominje Lukić.
Mladićev advokat objašnjava da se moraju pregledati i potencijalno nova svedočenja, ali i dobiti moguće nove dokaze koje Komisija nije uzela u obzir. Drugim rečima, prema rečima Lukića, Komisija je dosta olakšala posao tima odbrane Ratka Mladića ali sam tim mora da taj proces temeljno utvrdi kako bi uspeli da se izbore za novo suđenje.
Podsećanja radi, Žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove u Hagu u junu ove godine potvrdilo je na drugom stepenu prvostepenu presudu na doživotnu robiju protiv bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske.
Mladićeva presuda
Ta presuda doneta je 2017. godine u Haškom tribunalu, čiji je naslednik Mehanizam, a na nju su se žalili i tužilaštvo, i odbrana. Žalbeno veće odbilo je sve žalbe odbrane Ratka Mladića, uz suprotno mišljenje predsedavajućeg veća, sudije Priske Matimbe Nijambe.
Među odbijenim su i žalbe na delove presude koji govore o genocidu u Srebrenici, udruženom zločinačkom poduhvatu, žalbe u vezi sa drugim delima u Srebrenici, „terorisanjem“ Sarajeva i uzimanjem pripadnika UN za taoce. Mladić je osuđen sa obrazloženjem da je „značajno doprineo izvršenju genocida u Srebrenici i drugih ratnih zločina počinjenih na teritoriji Bosne i Hercegovine“.
Osuđen je po 10 od 11 tačaka optužnice, a Žalbeno veće odbilo je žalbu Tužilaštva na oslobađanje Mladića od krivice po tački jedan optužnice, koja ga je teretila za genocid u šest opština BiH: Foči, Ključu, Kotor-Varoši, Prijedoru, Sanskom Mostu i Vlasenici.
Odmah posle presude Ratku Mladiću, počela je sa radom Nezavisna međunarodna komisija za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. godine, koju je formirala Vlada Republike Srpske, koja je zaključila da se u Srebrenici nije dogodio ni pojedinačni zločin genocida, niti genocid uopšte. Komisija je, međutim, konstatovala da su hiljade ljudi u Srebrenici ubijeni na najstrašniji način i da odgovorne za te zločine treba kazniti.
Izveštaj Komisije
To je navedeno u generalnim zaključcima Izveštaja ove Komisije, kojom predsedava Izraelac Gideon Grajf, koja je formirana s ciljem da se celovito sagledaju događaji u Srebrenici i oko nje. Komisija je zaključila da „nalazi Tribunala u Hagu o genocidu neće izdržati test vremena, jer se zločini u Srebrenici ne mogu smatrati genocidom.
„U širem smislu, od presudnog značaja za prevenciju budućih genocida je da se pojam genocida kao zločina nad zločinima ne sme razvodniti. Ako bi se taj termin tako olako koristio, kao u slučaju događaja u Srebrenici tokom jula 1995. godine, na kraju bi postao besmislen“, navedeno je u izveštaju.