Iako je već počeo da „gazi“ 92. godinu, legendarni američki glumac i režiser Klint Istvud mnoge je iznenadio porukom kojom sugeriše odlazak u (više nego zasluženu) penziju.
„Mislim da je graciozno ostariti veoma važan talent. Za mene je prekasno.“
Odlazak u penziju zvezde ne samo američke kinematografije, čoveka koji je svetsku slavu stekao ulogama u „špageti vesternima“, da bi posle kao reditelj osvojio četiri Oskara (po dva za najbolju režiju i film) i ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao najstariji Oskarovac u tim kategorijama sa 74 godine i koji je snimao i u desetoj deceniji, nesumnjivo bi bio kraj jedne filmske ere.
Teško je u poznim godina prepoznati „labudovu pesmu“
Profesor Istorije filma na Fakultetu dramskih umetnosti dr Aleksandar Janković kaže za Sputnjik da nije zagovornik teze da se može stvarati relevantna umetnost u poznijim godinama, ali sa druge strane, teško da svaki reditelj može da oceni šta može da mu bude „labudova pesma“ da bi relevantno otišao u penziju.
Prema njegovim rečima, Istvud je poslednjim filmom „Mula“ pokazao da je birao teme koje prevazilaze njegovu mačističku stranu, ali je poslednji njegov značajan i veliki film „Snajperista“, u kom je ispoštovao svoju „patriotsku, tradicionalnu i konzervativnu liniju“ i sa kojim je mogao da završi karijeru.
„A za sve ovo posle što je snimio, čini mi se da je uživao u poslu koji radi. S druge strane, možda je i ’Grand Torino‘ jedan romantičan film s kojim je takođe mogao da ode u penziju, ali hajde da svi imamo 90 godina i da nam neko kaže da bi trebalo da odemo u penziju“, kaže Janković.
Mitologija između „starog“ i „novog“ Holivuda
On podseća da je Klint Istvud realno „filmska istorija već više od pola veka“, prvo kao glumac u filmovima Serđa Leona, a posle i Don Zigelovom serijalu o „Prljavom Hariju“, da bi i kasnije glumio specifične „džonfordovske“ likove.
S druge strane, kad je počeo da se bavi režijom, pored toga što je bio nastavljač tzv. starog Holivuda, veoma se dobro uklapao u to uz šta je počeo — tzv. Novi Holivud.
„Mislim da je to pokazao filmovima kao što su ’Bledoliki jahač‘ ili ’Ptičica‘, gde smo i otkrili njegovu neverovatnu ljubav i predanost prema džezu. A pogotovo filmom ’Neoprošteno‘, koji je osvedočeno njegov najbolji i glumački i rediteljski film i koji je od Istvuda napravio mitologiju, a to se desilo pre tridesetak godina“, ističe Janković.
Vreme za penziju — nestanak „prave Amerike“ u vreme političke korektnosti
Na pitanje ima li mesta za Istvuda, jednog od najpoznatijih desničara u vreme političke korektnosti koja Holivudu „propisuje“ određeni broj „obojenih“ i LGBT osoba po filmu, Janković odgovara da se vreme ubrzava i mnogo brže i radikalnije menja nego što je bilo devedesetih i to ne samo zbog tehnologije, već više zbog jedne etičke i moralne strukture naših života.
Dodaje da ne veruje da nova desnica ima poštovanja prema likovima kao što su Klint Istvud ili Džon Ford, jer to je „drugačija i hibridizovana desnica“ ako se priča o tradicionalističkim pristupima i više teži nekom Trampizmu, nego Istvudu.
„Čini mi se da Klint Istvud ostavlja utisak da je deo prave Amerike, kojoj je srce na pravom mestu i koja je zahvaljujući Holivudu izgradila i mitologiju i mitomaniju o sebi. Mislim da će on biti neokrnjen predstavnik tog Holivuda, što je na kraju krajeva i dokazao svojim liberalnijim filmovima i temama koje propagiraju i drugačije vrednosti od onih koje mi mislimo da Klint Istvud predstavlja, a to su ’Devojka od milion dolara‘ i ’Grand Torino‘“, zaključio je Janković.