Uz dužno poštovanje Kairatu, ali zna se šta u evropskom fudbalu znači pomen imena Crvene zvezde u odnosu na Kazahstance, koji su dolaskom oligarha počeli da ulažu desetine miliona evra i s tim su stigli i rezultati.
Lav, Kante, sve to dobro zvuči. Zvuči zastrašujuće, ali samo na prvu loptu. Niti je to onaj Vagner Lav kojeg poznavaoci fudbala pamte sa razbojnim kikicama, čas plavim, čas crvenim dok je sa Krasićem osvajao titule u Rusiji, jer sada ima 37 godina, niti je ovaj drugi Ngolo Kante koji gospodari sredinom terena. Ovaj je iz Gvineje i napadač je, ali mu treba odati priznanje jer je odradio svoj posao u 24. minutu kada je dao gol Zvezdi.
Svako ko prati i poznaje fudbal, mogao je da „namiriše“ da nešto ne štima u redovima tima koji vodi Dejan Stanković. Videlo se protiv Vojvodine na premijeri nove sezone Superlige u kojoj div s Marakane juri petu u nizu.
„Saplela“ se Zvezde, već tu je prikazano prvo bledo izdanje i bezidejna igra, pa su dešavanja u Almatiju pokazala da je ekipi neophodna šok-terapija za iduću sredu.
„Motori“ ekipe – Katai, Ben, Ivanić, Krstičić, kao i Sanogo koji je zadužen za unošenje mira na sredini terena i „razbijanje“ protivničkih napada, nisu ličili na sebe.
Magiko je neretko preuzimao odgovornost, pokušavao da vanserijskim potezom donese prevagu na terenu, ali je posle jednog ili dva dobra poteza, obično usledila amaterska realizacija.
Krstičić čija su „pluća“ dosad bila najveća snaga, sada je delovao kao da diše na „škrge“, prerano je ostao bez kiseonika, dok je Ivanić ostao bez ideje.
Razočaravajuće i poražavajuće, baš kao i bezidejna igra Zvezde u Almatiju.
Pogrešio je Stanković što nije počeo s temperamentnim Gaboncem Kangom, kakav god da je, on je „violina“ ove ekipe. Zakasnio je Deki s izmenom...
Po ko zna koji put je propao i „Stankovićev eksperiment“ sa Pavkovom. Kod Milojevića je bar bio „džoker“ i znao je šta treba da radi, dok ga Stanković bacanjem u vatru od prvog minuta, zatim izvođenjem na poluvremenu „ubija“.
I sebe i njega!
Šta tek reći za Francuza Dionija koji je ušao umesto Pavkova i koji za 45 minuta nije video gde je gol?! Sve vreme je bio okrenut leđima novajlija iz Anžea.
Verovatno se sad u Zvezdi mole da na kraju ispadne bar prosečan napadač...
I? Crna zvezdo, šta ćemo sad? Vremena za „veće rezove“ nema. Revanš kuca na vrata, a pravilo gola u gostima, koje je bilo Zvezdin zaštitni znak prethodnih godina u kvalifikacijama je ukinuto, što znači da Stankovićevi učenici moraju da pobede sa dva gola razlike.
Jasno je da sve prikazano u Kazahstanu nije dovoljno ni da se „u hendikepu“ pobedi slabiji rival od Kairata, a isto tako je jasno da Stankoviću treba „čarobni štapić“ da trgne ekipu iz letargije u koju je upala.
Misterija je i šta se dešava sa Milošem Degenekom, kojeg nema od starta sezone, a novajliji Dragoviću koji je stigao iz Leverkuzena je očajnički potreban još jedan „stub“ odbrane ispred Borjanovog gola.
Igrači na terenu deluju umorno, nema kreacije koja je krasila ovaj tim, nema prodora po bokovima, nema one drskosti i energije kojom su pretrčavani i nadigravani jači i veći rivali.
I to me plaši, a brine sasvim sigurno sve one kojima je crveno-bela boja u srcu.
Vreme ovoga puta ne radi za Zvezdu, već je njen neprijatelj, a Stanković je sasvim sigurno pod najvećim pritiskom otkako je kao trener stigao na Marakanu.
Veliki problem je i što na stadionu „Rajko Mitić“ u revanšu neće biti navijača, već će zbog kazne koju Zvezda odrađuje s meča sa Milanom, na tribinama moći da se nađu deca do 14 godina.
Svi vrlo dobro znamo da su sa „Delijama“ čuda moguća...
Ipak, jasno je je Zvezdi potrebno malo čudo da se trgne iz letargije kako bi joj se ponovio 7. novembar 2018. godine i „Pavkovdan“ kada je nokautiran Liverpul.
Kairat nije Liverpul, ali nije Zvezda nije bila Zvezda na samom kraju Evrope, 4.500 kilometara od kuće.
Daleko bilo, samo da ne bude simbolike....