Poput početka nekog horor filma, drevna stvorenja izranjaju iz dubina permafrosta koji se topi – od neverovatno očuvane izumrle megafaune, poput vunastog nosoroga, do 40.000 godina starih ostataka džinovskog vuka i bakterija starih preko 750.000 godina.
Što je još neverovatnije, nisu svi mrtvi. Vekovima stara mahovina uspela je da oživi u toplini laboratorije. Takođe, živi su bili i sićušni okrugli crvi stari 42.000 godina.
Ovaj zadivljujući pogled na organizme iz davne prošlosti Zemlje otkriva nam istoriju drevnih ekosistema, uključujući i detalje okoline u kojoj su postojali. Međutim, topljenje leda izaziva zabrinutost jer se u njemu nalaze i virusi koji se možda vraćaju da bi nas ponovo proganjali,prenosi portal „Sajens alert“.
„Otapanje leda neće dovesti samo do oslobađanja tih drevnih, arhiviranih mikroba i virusa, već će ih u budućnosti pustiti u naše okruženje“, pišu istraživači u novoj studiji, kojom je rukovodio mikrobiolog Đi Ping Šong sa državnog Univerziteta u Ohaju.
Zahvaljujući novim metagenomskim tehnikama i novim metodama za održavanje sterilnih uzoraka jezgra leda, istraživači pokušavaju bolje da razumeju šta tu tačno leži skriveno.
U novom istraživanju tim je uspeo da identifikuje čitav niz jedinstvenih virusa starih 15.000 godina iz ledene kape Galaja na Tibetanskoj visoravni i stekne uvid u to kako funkcionišu.
„Ovi lednici su nastajali postepeno, a zajedno sa prašinom i gasovima, mnogo, mnogo virusa se takođe taložilo u tom ledu“, naglašava Šong.
Ovi mikrobi potencijalno predstavljaju sve one koji su se u to vreme nalazili u atmosferi, navode istraživači u svom radu.
Prethodne studije pokazale su da su ovakve mikrobne zajednice u korelaciji sa promenama u koncentraciji prašine i jona u atmosferi, a takođe mogu ukazivati i na klimatske i ekološke uslove u to vreme.
U okviru ovih zamrznutih zapisa drevnih vremena, na 6,7 kilometara nadmorske visine u Kini, istraživači su otkrili da 28 od 33 virusa koje su identifikovali nikada ranije nisu viđeni.
„To su virusi koji bi uspevali u ekstremnim okruženjima“, navodi mikrobiolog Metju Salivan.
Upoređujući njihove genetske sekvence sa bazom podataka poznatih virusa, tim je otkrio da su najzastupljeniji virusi u oba uzorka bili bakteriofagi koji mogu da zaraze Methylobacterium – bakterije važne za metanski ciklus u ledu.
Najviše su bili povezani sa virusima koji su pronađeni u sojevima Methylobacterium u staništima biljaka i iz tla – u skladu sa prethodnim izveštajem da glavni izvor prašine zaleđen na Galiji verovatno potiče iz tla.
„Ovi smrznuti virusi verovatno potiču iz tla ili biljaka i olakšavaju absorpsciju hranljivih sastojaka svojim domaćinima“, zaključio je tim.
Iako ovaj novootkriveni spektar drevnih virusa izaziva nelagodu usred pandemije, najveća opasnost ne leži u njima, već u onome što oslobađa led koji se topi – ogromne rezerve metana i ugljenika. Međutim, jasno je i da nam ovaj led pruža uvid u prošle promene životne sredine, kao i evoluciju virusa.
„Znamo vrlo malo o virusima i mikrobima u ovim ekstremnim okruženjima i o tome šta se tamo zapravo nalazi“, napominje geolog Loni Tompson, koji primećuje da još nemamo odgovore na mnoga važna pitanja.
„Kako bakterije i virusi reaguju na klimatske promene? Šta se dešava kada pređemo iz ledenog doba u toplo vreme kao što smo sada“, kaže Tompson.
Zaključak je da još mnogo toga treba da bude istraženo, prenosi RTS.