Ovo zato jer se slavni naučnik izjašnjavao kao Srbin po poreklu i rodu, navode iz NBS-a za Tanjug i dodaju da bi, ako bi se to desilo, sasvim sigurno bile preduzete odgovarajuće aktivnosti prema nadležnim institucijama Evropske unije, da bi se ukazalo na neprimerenost takvog predloga.
Dizajn evro-novčanica, objašnjavaju u Narodnoj banci, isti je nezavisno od države koja ih štampa i dizajn kovanica je regulisan odgovarajućom Uredbom Saveta EU od 24. juna 2014. godine. Reč je uredbi o apoenima i tehničkim specifikacijama evro-kovanica namenjenih opticaju i po njoj evro-kovanice imaju jednu zajedničku, evropsku stranu koja je ista na svim evro-kovanicama, tzv. avers i drugu nacionalnu, revers stranu, koja se razlikuje od zemlje do zemlje i ima na sebi oznaku države-članice EU.
Na nacionalnoj strani evro-kovanice mora se nalaziti krug sastavljen od 12 zvezdica, što je simbol EU, koje u potpunosti okružuju nacionalni dizajn, a država članica sama odlučuje koje će motive prikazati unutar zvezdica, navode u NBS.
Dodaju da na primer, Italija ima evro-kovanice od dva evra na kojima se nalazi portret Dantea Aligijerija, a na evro-kovanici od jednog evra crtež Leonarda Da Vinčija koji prikazuje idealne proporcije ljudskog tela.
Grčka pak na evro-kovanici od dva evra ima scenu sa mozaika u Sparti iz trećeg veka nove ere, u kojoj je prikazana boginja Evropa koju otima Zevs u obliku bika, a na kovanici od dva evra prikazana je sova urađena po uzoru na staru atinsku kovanicu od četiri drahme.
U Narodnoj banci Srbije kažu da države obično formiraju komisije, sastavljene od umetnika, numizmatičara, gravera, političara, koje od više predloga biraju nacionalni dizajn evro-kovanice. Objašnjavaju i da o nacionalnom dizajnu evro-kovanice odlučuje država članica EU koja evro koristi kao zajedničku valutu i da se on može menjati tek nakon 15 godina, osim ako se ranije promeni šef države ili to zahtevaju razlozi sprečavanja falsifikovanja evro-kovanica, kada se dizajn može promeniti i pre isteka pomenutog roka.
Država je obavezna da druge članice EU obavesti o nacrtima dizajna novih nacionalnih strana evro kovanica, a zahtev za odobrenje dizajna podnosi se Savetu EU. Procedura je takva da Savet EU odobrava dizajn nacionalne strane evro-kovanice ako su ispunjeni tehnički uslovi i ako nema primedbi drugih država članica koje koriste evro kao zajedničku valutu.
„U slučaju da ima primedbi, a one su moguće kada bi predloženi dizajn nacionalne strane jedne države mogao izazvati nepovoljne reakcije građana druge članice, Savet EU donosi odluku o prihvatanju ili odbijanju zahteva kvalifikovanom većinom glasova“, objašnjavaju u NBS.
Naglašavaju i da se pomenuta uredba odnosi na države koje su ispunile uslove za pristupanje Evrozoni, a da Hrvatska to može da učini najranije 2023. godine, što je, kako navode u NBS, u ovom trenutku upitno.
Hrvatski premijer Andrej Plenković je najavio da će se lik Nikole Tesle nalaziti na evro-kovanicama od 50, 20 i 10 centi i to kada Hrvatska postane članica Evrozone.
Prema njegovim rečima, ovo je jedan od predloga, a ima i predloga da to budu šahovnica, karta Hrvatske, kuna i glagoljica.