Hoće li američko „stezanje obruča“ oko Rusije sprečiti Grabar Kitarovićevu da dođe na čelo NATO-a
Za mesto generalnog sekretara NATO-a u prednosti su kandidatkinje iz pribaltičkih republika u odnosu na bivšu predsednicu Hrvatske Kolindu Grabar Kitarović, jer je jasno da Amerikanci žele jak obruč oko Rusije prema kojoj silu gotovo svakodnevno demonstriraju , kaže za Sputnjik vojni analitičar Aleksandar Radić.
SputnikSpekulacije da bi u septembru sledeće godine Jensa Stoltenberga na mestu generalnog sekretara NATO-a mogla da zameni jedna od tri žene, među kojima i nekadašnja predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović, sasvim su osnovane, ističe Radić za Sputnjik.
Po njegovom mišljenju, između Grabar Kitarovićeve, bivše litvanske predsednice Dalije Gribauskajte i aktuelne predsednice Estonije Kersti Kaljulaid, treba i tražiti novog generalnog sekretara NATO-a.
Može li Grabar Kitarovićeva na čelo NATO-a
Hrvatski mediji su ovih dana preneli nagađanja da su upravo te tri žene kandidatkinje za funkciju generalnog sekretara NATO-a, pošto Stoltenbergu ističe mandat, na šta je nekadašnja predsednica Hrvatske rekla da je počastvovana, ali ne i iznenađena.
Bilo bi to prvi put za 72 godine postojanja NATO-a da na njegovu čelnu civilnu poziciju dođe žena.
Objašnjavajući zašto ne treba da čudi najavljena nominacija, naš sagovornik ističe da Amerikanci nastoje da sada saveznicima prepuštaju deo dužnosti.
„Povlačenje iz Avganistana je poraz koji će Amerikanci amortizovati, ali je pitanje šta sada sa angažovanjem hiljada ljudi iz savezničkih zemalja kojima je obećavano da je to jedan važan zadatak, u koji vredi uložiti rizik i u ljudstvu i novcu, a sve se završilo tako što je američka politika odlučila da jednostavno odustane. Tu se stvara ambijent u kome je moguće da se na visoke pozicije dovode ljudi iz manjih članica NATO-a“, kaže Radić.
Žene su u trendu
On napominje da za razliku od vremena kada su evropski saveznici stalno smanjivali svoje vojne budžete u odnosu na nacionalni dohodak, sada postoji trend povećanja troškova obnove jedinica koje su ukidane, povećanje količina konvencionalnih sredstava naoružanja u Evropi, a tu su i
očekivanja Amerikanaca da njihovi saveznici
uspostave tvrdu liniju prema Rusiji. A to, kako kaže, podrazumeva i neke ustupke od strane Amerikanaca, pre svega prema onim novijim članicama NATO-a.
Otuda i ovakav predlog u kome ovaj vojni analitičar ne vidi presedan ni kada je u pitanju izbor žene na mesto generalnog sekretara najjačeg vojnog saveza na svetu koji okuplja 30 severnoameričkih i evropskih zemalja.
On podseća da se na globalnom nivou vodi kampanja za afirmaciju žena.
„Trend uvođenja žena se ozbiljno razvio na Zapadu i mnogo je žena u vojnoj službi, one dolaze do visokih činova, prihvaćene su na dužnostima koje su ranije bile tabu u vojnim jedinicama i to je plivanje na tom talasu, na jednom trendu koji je i širi, koji nije samo monopol članica NATO-a, nego nešto što je prepoznato i u drugim zemljama koje jednostavno slede moderne trendove.“
Politika se pita
On smatra da u ovom slučaju predmet analize najmanje treba da bude to što je u pitanju osoba ženskog pola. Mnogo je, kako kaže, važniji politički odnos Amerikanaca i onoga što se ranije zvalo nova Evropa prema odbrambenim pitanjima.
Na pitanje da li će
predstavnice baltičkih država, koje se pominju kao konkurentkinje Kitarovićevoj, imati prednost u odnosu na nju, s obzirom na
odnos NATO-a prema Rusiji, Radić kaže da bi postavljanje nekadašnje predsednice Hrvatske značilo da je on indiferentan, što međutim nikako nije slučaj.
Mada
hrvatski mediji pišu o prednostima bivše predsednice Hrvatske koji bi joj mogli doneti funkciju generalnog sekretara NATO-a, Radić kaže da bi postavljanje nekoga iz pribaltičkih republika na to mesto već bila direktna provokacija, što bi
Amerikancima bilo
svrsishodno u trenutku kada pritiskaju na Rusiju i demonstriraju silu na ruskim granicama.
Baltik na granici sa Rusijom važan NATO-u
„U prednosti su kandidatkinje iz pribaltičkih republika, jer jasno je da Amerikanci žele jak obruč oko Rusije. Demonstracije sile su gotovo svakodnevne, letovi aviona, nedavna provokacija sa engleskim ratnim brodom koji je ušao u teritorijalne vode zaštićene ruskim snagama, održavane su velike vežbe u pribaltičkim republikama, Poljskoj, na jugoistoku Evrope i na tom fonu bilo bi očekivano da Vašington želi da kao još jedan korak pritiska prema Rusiji za generalnu sekretarku NATO-a postavi pogodnu ličnost iz pribaltičkih republika. To bi bio deo tog mozaika“, uveren je naš sagovornik.
Na pitanje da li se u narednom periodu može očekivati i pojavljivanje nekih novih imena kao potencijalnih kandidata, ovaj vojni analitičar napominje da je s obzirom na tradiciju očekivano da su već sada poznata imena koja su u igri.
„Mislim da se u tom kontekstu, uz sav respekt Amerikanaca, mora konstatovati i šta misle Nemci, Francuzi i neće biti nimalo lak put do izbora, ali je pre svega izvesno da će to biti generalna sekretarka, prva u istoriji i da će ona biti iz neke od novih članica NATO-a, a ne iz onog tradicionalnog hladnoratovskog jezgra“, zaključio je Radić.