Šokantni film „Titan“, kanska oštrica zarivena u meko tkivo „dobrog ukusa“ /video/

Divlje, prestupne, kontroverzne teme obično su rezervisane za reditelje poput Gaspara Noe, Nikolasa Vinding Refna, Larsa fon Trira... Ekipi filmskih ekscentrika pridružila se mlada rediteljka Žulija Dukorno, čiji filmovi, kako kritičari tvrde, izazivaju podjednako urlika, trzaja, stenjanja i nelagode u sali.

Njen film, „Titan“ koji je ovenčan Zlatnom palmom u 74. Kanskom festivalu, nikoga nije ostavio ravnodušnim. Deo publike izlazio je iz sale prilikom projekcije, dok su ga drugi pozdravili ovacijama. Jedni tvrde da je reč o briljantnom ostvarenju, drugi smatraju da je glup i besmislen. Svi se pak slažu da je to jedan od najšokantnijih filmova prikazanih na Kanskom festivalu.

„Titan“ je priča o Aleksiji, mladoj ženi koja je odrasla sa pločicom od titanijumskog čelika u glavi, nakon što je preživela automobilsku nesreću u detinjstvu. Zarađujući za život kao plesačica, ona preduzima neočekivane mere protiv nasilnog obožavatelja i beži maskirana u muškarca, sve dok iznenada ne pronađe svog zaštitnika u liku vatrogasnog šefa Vinsenta.

Film o serijskom ubici koji vodi ljubav sa starinskim Kadilakom i ostaje u drugom stanju sa hibridnim đavolskim detetom, arija je vatre i metala koja se pretvara u modernu priču o ljudskoj potrebi za zaštitom i utehom. Prema mišljenju kritike, ovo nije najbolji film u konkurenciji, a mnogi tvrde da to nije ni najbolji film ove rediteljke, smatrajući ga manje zanimljivim u odnosu na kompleksni, jednako šokantni film „Sirovo“.

Filmska kritičarka i novinarka Sandra Perović kaže da su se ove godine na Kanskom festivalu našli mnogo veći reditelji sa sjajnim ostvarenjima u odnosu na mladu Dukorno.

„Ona je 2016. godine imala ekstreman, krvoločan film sa kanibalističkom temom u programu ’Nedelja kritike‘ i ovo je njeno drugo predstavljanje u Kanu“, kaže za Sputnjik Sandra Perović.

„Poslednjih godina sve je u znaku #MeToo pokreta, u znaku žena. Na dodeli Oskara bilo je važno da se žene istaknu, a takođe se na svetskim festivalima kao što su Kan, Berlin, Venecija vodi računa o odnosu snaga žena i muškaraca. U tom smislu, ove godine je definitivno morala da pobedi žena. To je poput matematičke jednačine“, smatra naša sagovornica.

Ona podseća da je pre Dukorno, novozelandska rediteljka Džej Kempion bila prva žena koja je osvojila Zlatnu palmu za film „Klavir“.

„Pritom, Kempion je tu nagradu delila sa Čenom Kajgeom, koji je nagrađen za film ’Zbogom moja konkubino‘, tako da je ovo drugi put u istoriji kanskog festivala da jedna žena pobedi, ali prvi put samostalno“, navodi Perovićeva.

Priznajući da je „Titan“ delo talentovane rediteljke koja barata majstorskom preciznošću, filmski kritičar Piter Brešo ocenio je ovaj film kao glup i besmislen. Sa druge strane, kritičar Nikolas Barber kaže da je u Kanu pobedila košmarna, a pritom vragolasto komična navala seksa, nasilja, hevi metala i groteske.

„Veliki broj kritičara bio je šokiran odlukom žirija, jer je tu bilo mnogo dobrih filmova i kandidata, kao što je recimo film Joakima Trira ’Najgora osoba na svetu‘, koji je slovio za favorita. Ovo jeste bilo iznenađenje i jeste bio šok, ali ja volim da kažem da je ta nagrada naopaka, što nam je posvedočila i nenamerna greška, odnosno veliki gaf koji je napravio predsednik žirija, američki reditelj Spajk Li, inače prvi Afroamerikanac u istoriji Kanskog festivala koji je dobio ulogu predsednika glavnog festivalskog žirija“, ističe naša filmska kritičarka.

U haotičnoj ceremoniji Spajk Li je nagradu proglasio na samom početku ceremonije, jer je pogrešno razumeo uputstvo koje je bilo na francuskom jeziku. Pošto je objavio dobitnika, frustrirano je uzviknuo „engleski jezik“, dok je glumac Tahar Rahim pokušao da izgladi situaciju.

„Na početku svečane ceremonije u teatru Limijer, prvo što je Spajk Li izgovorio bilo je da Zlatnu palmu dobija film ’Titan‘. Istog trena nastao je skandal. Članovi žirija su ustali, mahali rukama, govorili: ’Stani, stani! Ne, ne!‘“, svedoči naša sagovornica.

Kada je napokon došao trenutak, Šeron Stoun je bila ta koja je autorki „Titana“ zajedno sa Lijem uručila nagradu.

„Ona ovo neće zabrljati“, našalio se predsednik žirija.

Žiri u sastavu: Spajk Li, Mati Diop, Tahar Rahim, Džesika Hasner, Kleber Mendonka Filho, Megi Gilengal, Melani Loren, Milen Farmer i Kang Ho Song, Grand pri dodelio je filmovima Oskarovca Asgara Farhadija „Heroj“ i Fincu Juhu Kaosmanenu za film „Kupe broj 6“. Leo Karaks osvojio je nagradu za najbolju režiju za mjuzikl „Anet“, sa Adamom Drajverom i Marion Kotijar u glavnim ulogama. Norvežanka Renata Rinsve proglašena je za najbolju glumicu za ulogu u filmu „Najgora osoba na svetu“, a Kejlebr Lendri Džons odneo je glavnu nagradu za najbolju mušku ulogu u „Nitramu“.

Izborom laureata-filma „Titan“ koji meša granice jasnoće i ludila, šoka i prepoznavanja, gasa i kvačila — označen je kraj 74. festivala u Kanu, osobenog i po tome što se održao dva meseca kasnije od uobičajenog datuma.