Stoltenbergu mandat generalnog sekretara ističe u septembru naredne godine, a očekuje se da će njegov naslednik ili naslednica biti predstavljen na samitu lidera NATO u Madridu, krajem proleća ili početkom leta sledeće godine.
U zemljama članicama je u toku potraga za kandidatom koji će naslediti Stoltenberga, a neki zvaničnici, diplomate i analitičari kažu da je nakon 72 godine postojanja Alijanse krajnje vreme da njeno čelo dođe žena.
Drugi, pak, smatraju da bi, s obzirom na kontinuirano suočavanje sa Rusijom, odabir novog generalnog sekretara ove vojne alijanse iz istočnoevropskih zemalja bio „važan signal Moskvi“, prenosi Tanjug.
26 Februar 2020, 11:46
Tako su se na vrh liste potencijalnih kandidata osim Grabar-Kitarović iz Hrvatske našli i Dalia Gribauskaite iz Litvanije, kao i sadašnja predsednica Estonije Kersti Kaljulaid.
Politiko podseća da je Grabar-Kitarović, bila prva hrvatska predsednica u periodu od 2015. do 2020. godine, a njena prednost je, kažu, što je već radila u sedištu NATO, kao pomoćnica generalnog sekretara za javnu diplomatiju od 2011. do 2014. i u tom poslu je, kako se navodi, bila veoma dobra.
Podsećaju i da je ona doživela neuspeh na reizboru za predsednicu Hrvatske 2019, a tome se pripisuje to što se prestrojila krajnje udesno i pod pritiskom populista ukaljala svoju reputaciju izgubivši ih od bivšeg premijera levog centra, Zorana Milanovića.
Politiko, međutim, konstatuje da se Grabar-Kitarović može pohvaliti jednim od najupečatljivijih rezimea među potencijalnim budućim šefovima NATO. Podsećaju da je bila ministarka spoljnih poslova, imala je, kažu, važnu ulogu prilikom apliciranja Hrvatske EU i NATO, a bila je i ambasador Hrvatske u SAD od 2008. do 2011. godine, doprinela snaženju odnosa Vašingtonom, koji će imati presudnu reč u odluci NATO.
A, što se Grabar-Kitarović tiče, Politiko piše da su se pojavila i neka pitanja kao što su potencijalno blizak odnos između Grabar Kitarović i ruskog predsednika Vladimira Putina tokom svetskog fudbalskog prvenstva u Rusiji 2018.