Tri decenije posle revolucionarnog i kontroverznog filma „Džej-Ef-Kej“, Stoun se još jednom vratio događajima pre i posle jezivog ubistva 35. američkog predsednika novembra 1963. godine. Za proslavljenog reditelja, atentat na Kenedija je i danas aktuelan kao i pre 30 godina.
U intervjuu za emisiju RT-a „Going andergraund“, Stoun je sugerisao da je Kenedi možda ubijen zbog vođenja antikolonijalne politike i traženja načina za okončanje Hladnog rata, „prkoseći željama američkog brzo rastućeg i sve moćnijeg vojnog i obaveštajnog sektora“.
Kenedijevo ubistvo poslužilo je kao „upozorenje drugim ljudima“, posebno svim predsednicima koji su ga nasledili, da „ne pređu određenu liniju“. Stoun je rekao da je Kenedijevo ubistvo, možda nesvesno, jasno pokazalo američkom narodu da su u pitanju snage jače od bilo kog čoveka.
„Da biste predsedniku razneli glavu usred takve kolone, što je vrlo organizovana 'crna operacija', mnogo toga mora da se prethodno uradi. Promenjeno je obezbeđenje duž rute, promenjena je parada. Sva mehanika tog dana bila je kontrolisana i bila je deo operacije“, rekao je Stoun.
Dodao je da pažljivo ispitivanje originalnih dokaza korišćenih da se za ubistvo okrivi Li Harvi Osvald, uključujući balističke testove i izveštaje o obdukciji, pokazuje da je teorija o „usamljenom vuku“ – lažna. Na primer, dokazi pokazuju da je Osvald godinama bio „imovina“ CIA a da je čovek koji ga je kasnije ubio – Džek Rubi bio obaveštajac FBI-a.
Čak i naizgled nesporne tvrdnje, poput one da je Osvald bio na šestom spratu u skladištu knjiga u Dalasu u vreme Kenedijeve smrti, razobličene su novootkrivenim informacijama i svedočenjima, dodao je Stoun.
Izrazio je žaljenje što je bivši američki predsednik Donald Tramp odlučio da ne deklasifikuje dokumenta u vezi sa atentatom koja se decenijama drže u tajnosti zbog navodne zabrinutosti za nacionalnu bezbednost. Stoun je izrazio sumnju da će Džo Bajden deklasifikovati ostatak dokumenata, iako su oni „ilegalno“ uskraćeni javnosti.
Stoun je rekao da su ga kritičari pokušali denuncirati kao „teoretičara zavere“ i dodao da ne razume zašto neki veruju da su takve zavere izvan ljudskih mogućnosti.
„Iz istorije znamo da je bilo toliko zavera“, rekao je Stoun za RT.