Predrag Gaga Antonijević, režiser „Dare iz Jasenovca“, filma kog je pomenuo Stoun u intervjuu, kaže za Sputnjik da to što radi američka politika preko Holivuda, rade sve velike imperije.
Zbog toga je, dodaje Antonijević, „Dara“ u Americi bila žrtva narativa o Srbima kao o „lošim momcima“ i to je nešto što se podrazumeva, a sve što se kaže kontra tome je automatski neprihvatljivo.
Holivud – alatka imperijalne propagandne misije
Prisećajući se svojih holivudskih iskustava sa političkom propagandom, Antonijević kaže da kad je 1991. godine stigao u „fabriku snova“ postojao je narativ o Arapima kao teroristima, pa se onda prešlo na Ruse, pa od Rusa na Srbe.
„To je nešto što je sveprisutno, to je kliše kako se prave filmovi koji se bave takvim temama i tu čovek ne može da učini ništa, jer imperija jednostavno preko svoje važne ruke – kinematografije, obavlja svoju imperijalnu propagandnu misiju širom sveta. Uvek imate situaciju da ljudi, poput Bena Afleka, itekako sarađuju sa svojim bezbednosnim agencijama i državnim ustanovama kad se neke osetljive teme biraju i načinju“, ističe Antonijević.
Srbija pod uticajem „evropskih dodvorica i nesrećnika“
Naš sagovornik dodaje da se jedino kod nas to anatemiše i ističe da mu je jako drago što je uradio seriju „Državni službenik“ u kojoj je obaveštajce BIA pokazao kao „ljude od krvi i mesa“.
U Holivudu država itekako staje iza projekata koji su od nacionalnog značaja, dok se kod nas zbog uticaja „evropskih dodvorica i nesrećnika“ ta saradnja proglašava nepotrebnom jer je „umetnost kao nezavisna“, naglašava Antonijević.
Holivud – oružje u ideološkom ratu
Teoretičar filma Vladimir Kolarić kaže da je film skupa igračka, a Amerikanci vole da kažu da ne postoji besplatan ručak i zato onaj ko poseduje novac ima pravo na sopstvenu istinu.
Poznato je da film ima veliki uticaj na ljude i više puta je dokazano da je Holivud „oružje u borbi određenih američkih krugova“, ne samo države, već i drugih koji imaju svoje globalne interese, dodaje Kolarić.
Holivud je od početka, a naročito od tridesetih godina prošlog veka kad je zbog rasta troškova pao u ruke korporacija koje u Americi „na svoj način vode državu“, a kasnije i tokom hladnog rata, korišćen u ideološkom ratu, podseća Kolarić.
Slučaj Stoun – nije sve crno-belo
„U tom smislu, Oliver Stoun nije rekao ništa novo, to je nešto za šta se on zalagao i ranije. Samo postojanje Olivera Stouna i njegova mogućnost da snima filmove koji su često skupi, a koji dobijaju nagrade i imaju široku distribuciju govori da sad ni u Holivudu, a pogotovo u Američkom filmu koji nije samo Holivud, nije sve crno-belo“, kaže Kolarić.
S druge strane, trebalo bi razumeti da je američko društvo složeno, odnosno „vrlo složena politička struktura koja ima mnogo centara moći koji su često međusobno suprotstavljeni“ i koji imaju svoje oslonce u popularnoj kulturi, pa i u holivudskom i uopšte filmskom sistemu, zaključio je Kolarić.
Pročitajte još: