Zemljotres zvani „Sputnjik Srbija“ uzdrmao ceo region /video/

Olivera Ikodinović, dopisnik Sputnjika iz Moskve, za svoj rad nagrađena je među brojnim novinarima koji rade u gigantskom medijskom sistemu "Rusija sevodnja", čiji je deo i naša kuća.

Nagradu je dobila povodom 80 godina Sovjetskog informacionog biroa (Sovinformbiro), jedne od najstarijih agencija u svetu. Osnovana je u Drugom svetskom ratu, kako bi informisala o događajima na frontu, a danas je njen naslednik "Rusija Danas" (Rusija Sevodnja).

Pored toga što svakodnevno izveštava o političkim događajima, Ikodinovićeva je autor video bloga "Moja Rusija", koji je pratiocima Sputnjika približio nepoznatu Rusiju. Ona godišnje prelazi više od 70 hiljada kliometara, kako bi nam predstavila lepote Rusije, njenu moćnu ekonomiju, istoriju, kulturu.

"Letim avionima, helikopterima, plovim brodovima, često sam i po devet sati u avionu, koliko traje let od Moskve do Vladivostoka. Prolazim kroz razne vremenske zone, često je i naporno, ali adrenalin na takvim putovanjima je neverovatan, pošto je Rusija zaista predivna zemlja. Svaki region je poseban, često me pitaju koji mi je najlepši, nemam odgovor na to pitanje, mada me Sibir uvek vuče", kaže Ikodinovićeva.

Glavna i odgovorna urednica Sputnjika Ljubinka Milinčić objašnjava da je Olivera Ikodinović nagrađena među hiljadama novinara ogromne kompanije koji se bave spoljnom politikom. Kaže da je to velika čast za "Sputnjik Srbija".

"Mi smo mlada agencija, radimo tek šest godina, ali je Olivera za to vreme postala prepoznatljiva i za njih, jer i Rusi gledaju njene emisije, a kod nas ovde, njen glas i njen lik zna cela Srbija, i Crna Gora i Republika Srpska. Vrlo često, sudeći po komentarima i analitici, i mnogi naši sunarodnici koji žive po celom svetu", kaže Milinčićeva.

Ona dodaje važan statistički podatak, čak 40 odsto čitalaca našeg portala živi u inostranstvu, što govori o velikom uticaju Sputnjika, posebno u regionu, ali i na drugoj strani zemljine kugle.

Govoreći o radu u Rusiji Ikodinovićeva se posebno osvrnula na svoje susrete sa pripadnicima različitih naroda koji žive u Ruskoj Federaciji, na njihove zapanjujuće reakcije kada saznaju da dolazi iz Srbije. Priredili su joj, kaže, trenutke koje će pamtiti čitav život.

"To su predivna iskustva, od taksiste u Moskvi koji neće da mi naplati vožnju, zato što sam Srpkinja, do toga da u Sibiru direktorka muzeja, nakon što sam ga obišla, trči za mnom i nosi mi dve mandarine. Zamislite bilo gde u svetu da direktor ide za vama i nosi voće, da imate za usput. Ušla sam u fabriku zlata, najveću u Rusiji, jednu od deset najvećih u svetu. Tu ne može da uđe svako, samo lideri zemalja. Držala sam zlatnu polugu od 12 i po kilograma, nažalost, morala sam da je vratim", kaže u šali Olivera.

U osvrtu na uspeh srpskog Sputnjika i pored licemerja Zapada, koji ga je etiketirao kao deo "malignog ruskog uticaja", glavna urednica naše kuće konstatuje da smo kao ruski medij podelili sudbinu Rusije, iako nikad nismo krili da smo deo ruske Vlade, predstavništvo ruske državne agencije.

"Odnosi Zapada sa Rusijom su sve gori, oni na sve načine pokušavaju da Rusiju "obuzdaju", kazne, smanje, kada bi mogli i fizički, ali bar da smanje njen uticaj. Na njihovu veliku žalost, uticaj Rusije se, prema njihovim proračunima, od kada Sputnjik postoji ovde, zaista povećao. Ne zato što smo mi to planirali, već zato sto smo prosto obaveštavali o onome o čemu su oni ćutali", objašnjava Milinčićeva.

Ona dodaje da se Sputnjik ne trudi da govori samo o pozitivnim stvarima vezanim za Rusiju i svet, već o svemu što zaslužuje pažnju.

Govoreći o licemerju Zapada koji je našu kuću etiketirao kao saradnika Vlade Rusije i tako joj smanjio kontakt sa korisnicima društvenih mreža, dok istovremeno mediji pod uticajem njegovih država i Vlada nesmetano rade bez "etikete" Milinčićeva kaže;

"Zašto se "Bi Bi Si" ili neki drugi medij na nazivaju državnim, to treba pitati njih, ali to je prosto nepristojno. Pitala sam jednog Amerikanca, objasnite mi vaše dvostruke standarde, rekao je - ne dvostruke, mi imamo stostruke standarde, prema jednima se ponašamo ovako, prema drugima drugačije. Dakle, za njih je to normalno", kaže Ljubinčićeva.

Po prvi put Ljubinka Milinčić govori i o malo poznatim detaljima njene dugogodišnje prevodilačke karijere tokom koje je sa ruskog jezika prevela više od 40 knjiga. Ona je takođe nedavno nagrađena u Rusiji, u žestokoj konkurenciji od 176 prevodilaca iz 30 zemalja.