Kaže stara izreka „ko čeka, taj dočeka“. E, pa čekao je Leo Mesi otkako je prvi put obukao dres Argentine punih 16 godina da prigrli trofej, povlačio se iz reprezentacije, mnogi su mislili, čak je i on sam sumnjao da li će taj dan ikada doći... I došao je!
Nedelja, 11. jul, dan kada je Argentina postala prvak Južne Amerike, a Leo Mesi, čarobnjak u kopačkama, osvojio je svoj prvi trofej sa „gaučosima“. I kao što to samo fudbal može da izrežira, nije moglo teže i slađe - na neprijateljskoj Marakani, protiv najvećeg rivala - Brazila.
„Selesau“ je u velikom finalu u Rio de Žaneiru presudio Anhel di Marija pogotokom u 22. minutu susreta na dodavanje Rodriga de Paula. As Pari Sen Žermena je posle jedne savršene duge lopte izbio sam pred golmana Edersona i lobovao ga.
Proključala je Marakana u 52. minutu kada je mrežu Argentine zatresao Rišarlison, ali je pogodak poništen zbog minimalnog ofsajda.
I bio je zaista Brazil opasniji, imao više loptu u svom posedu, ali je golman Emilijano Martinez bio na visini zadatka i nije dozvolio Nejmaru i drugovima da izjednače rezultat.
Na kraju je Argentina prvi put posle 1993. godine uspela da dođe do trofeja Kopa Amerike, te sada i Urugvaj i Argentina imaju po 15 trofeja namenjenog najboljoj ekipi Južne Amerike.
A što se tiče Lea Mesija, uspeo je da razbije kletvu i da zapuši usta kritičarima koji su pričali da nije najbolji igrač sveta jer za razliku od Kristijana Ronalda nema ništa osvojeno sa reprezentacijom.
Otkako je 2005. godine debitovao za Argentinu, a prvo veliko takmičenje bio mu je Mundijal u Nemačkoj godinu dana kasnije, Mesi nije znao za uspeh sa „gaučosima“.
Ipak, as kojem je nedavno istekao ugovor s Barselonom i ne zna se gde će nastaviti karijeru, ispisao je nove stranice istorije i „skinuo je mrak“ kada je osvajanje trofeja s reprezentacijom u pitanju.
Kraj, kako i dolikuje, možda i još bajkovitije. Na centru su se našli Mesi i Nejmar i izgrlili se ko dva brata, a na terenu su svega nekoliko trenutaka pre toga bili ljuti neprijatelji. Svestan je i lider „selesaa“ koliko starijem kolegi i njegovom velikom prijatelju znači pehar.
Naravno, na kraju su fudbaleri Argentine podigli svog fudbalskog Boga i naslednika legendarnog Dijega Armanda Maradone, bacajući ga u uvis. Zaslužio je to Leo Mesi mnogo ranije, ali bolje ikad, nego nikad!
Sad bar mirne glave može da ode na zasluženi odmor i da razmisli o tome gde će nastaviti karijeru. Da li će ostati u Barseloni, ili je vreme da se oproba u nekom drugom timu...