Podsetimo, američko Ministarstvo odbrane je juče uvrstilo na sankcioni spisak više od 30 firmi, među kojima su i tri kompanije i tri fizička lica iz Rusije.
„Obratili smo pažnju na zaključak Uprave za industrijsku bezbednost Ministarstva trgovine. Radi se o izvozno-kontrolnim spiskovima na koji su ušle i moskovske firme koje se bave mikroelektronikom. Pri tome, američka strana ponovo nije iznela nikakve konkretne činjenice o tome kakvih je tačno prekršaja bilo“, rekao je ambasador.
On je ukazao da su Amerikanci u obrazloženju koristili termin „verovatno“, koji je već svima dosadio – da su ruske kompanije verovatno kupovale u Americi elektronske komponente za neke ruske vojne programe.
„Taj pristup je neodrživ. Radi se o još jednom konfrontacionom potezu u okviru napora Vašingtona da se domaćim kompanijama onemogući pristup visokim tehnologijama iz inostranstva. To se u svojoj suštini kosi sa izjavama američkih vlasti, uključujući i samit u Ženevi, o neophodnosti normalizacije bilateralnih odnosa“, naveo je Antonov.
Samit u Ženevi
Prvi sastanak lidera Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, Vladimira Putina i Džozefa Bajdena, održan je u Ženevi 16. juna. Nakon sastanka Putin je izjavio da se sa Bajdenom dogovorio da se započnu konsultacije o strateškoj stabilnosti na međuresornom nivou. Prema njegovim rečima, obe države su svesne svoje posebne odgovornosti za stratešku stabilnost u svetu. Osim toga, predsednici su usvojili zajedničku izjavu u kojoj se navodi da Rusija i SAD ponovo potvrđuju da se pridržavaju principa da u nuklearnom ratu ne može biti pobednika i da se on nikada ne sme pokrenuti.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov nedavno je rekao da je samit održan „iskreno i poslovno“, ali da se američka strana gotovo odmah vratila na predavanja i zahteve.
U Vašingtonu bi trebalo da shvate da su pokušaji vođenja dijaloga sa Moskvom sa pozicije sile osuđeni na neuspeh, istakao je Lavrov.
„Na pregovorima nije bilo primedbi. Međutim, gotovo odmah po njegovom završetku, američki zvaničnici, uključujući učesnike sastanka u Ženevi, još jače su pristupili ka prethodnim ‘bukvicama’: kažu navodno, ‘pokazali smo Moskvi, jasno smo je upozorili, izneli zahteve’. Inače, sva ova ‘upozorenja’ počela su da prate pretnje: ako Rusija ‘u roku od nekoliko meseci’ ne prihvati ‘pravila igre’ utvrđena u Ženevi, biće podvrgnuta novom pritisku“, objasnio je Lavrov .
Pročitajte još: