Poručio je da je "na tom putu, neophodna zajednička saradnja svih".
Spajić je sa saradnicima i predstavnicima Ministarstva ekonomskog razvoja, održao sastanak sa predstavnicima najvećih trgovačkih lanaca koji posluju u Crnoj Gori. Kako je saopšteno, na sastanku se razgovaralo o rešavanju problema rasta cena prehrambenih proizvoda, a naročito cena osnovnih životnih namirnica, prenose Vijesti.
"Ovde smo da bismo razgovarali o rastu cena prehrambenih proizvoda i da čujemo vaše obrazloženje razloga rasta cena, čiji smo svi svedoci. Vlada Crne Gore ulaže napore da ublaži rast cena i time očuva kupovnu moć građana, ali nam treba i pomoć trgovačkih lanaca. Ohrabruje to što dosadašnji podaci pokazuju da će turistička sezona biti uspešna i nadam se da će to doprineti snižavanju maloprodajnih cena namirnica, a naročito osnovnih", rekao je Spajić.
Iz Ministarstva podsećaju da oni i Vlada nemaju mogućnost da utiču na promene cena na svetskom tržištu, ali ni na maržu, odnosno profit, koju marketi dodaju na nabavnu cenu proizvoda.
Kako je navedeno, marže, odnosno profit, zauzimaju značajno veći udeo u konačnoj prodajnoj ceni, nego PDV od 7 odsto, koji predstavlja minimalnu stopu i koji se primenjuje na sve osnovne životne namirnice.
Ministarstvo finansija i socijalnog staranja, odnosno Vlada, nedavno je proširilo listu proizvoda koji podležu nižoj stopi PDV-a. Osnovne životne namirnice, među kojima su hleb, brašno, mleko i mlečni proizvodi, mast, ulje i jaja, podležu stopi PDV-a od 7 odsto. Vladina namera je bila da se, proširivanjem liste proizvoda sa nižom stopom PDV-a, doprinese zaštiti stanovništva od rasta cena i očuvanju životnog standarda, dodaje se.
"Sagovornici su saglasni da je pandemija korona virusa izazvala veoma značajne poremećaje na svetskom tržištu, a uvođenjem zabrana ili ograničenja u kretanju, transport je postao značajno sporiji i skuplji. Predstavnici trgovačkih lanaca naveli su da su troškovi pomorskog transporta porasli za 2-3 puta u poslednjih 12 meseci. Oni su saglasni da su rast troškova pomorskog transporta, ali i velika tražnja i sušni period u ključnim zemljama izvoznicama hrane, kao što su Argentina, Brazil, Rusija, Ukrajina i SAD, doveli su do rasta cena hrane na globalnom nivou za oko 25 odsto počev od 2020. godine", navodi se u saopštenju MFSS.
Predstavnici Vlade istakli su da je jedan od prioriteta za ovu godinu da pomogne oporavak privrede, ali da to ne sme ići na štetu građana i uticati na njihovu kupovnu moć.