Neobavezujuća rezolucija EP koja je izglasana sa 578 glasova za, 29 protiv i 73 uzdržana i koja ima podršku najvećih evropskih grupa, poput Evropske narodne partije, još jedan je pokazatelj narušenih odnosa Brisela i Pekinga, koji su se dodatno pogoršali zbog spora oko kršenja ljudskih prava, prenosi briselski portal „Euraktiv“.
Evroposlanici su u dokumentu pozvali institucije i članice EU da „odbiju poziv da njihovi zvaničnici i diplomate prisustvuju Igrama u Pekingu, ukoliko Kina ne pokaže veći napredak u pogledu stanja ljudskih prava u Hongkongu, provinciji Sinđijang i u drugim delovima Kine“.
EP je u rezoluciji najoštrije osudio kineske vlasti i zbog zatvaranja lista „Epl dejli“ iz Hongkonga i hapšenja novinara tog dnevnika, uz obrazloženje da su ti potezi još jedan korak u nastojanju Kine da ukine slobodno društvo i da tamo ukine slobodu medija i slobodu izražavanja.
U rezoluciji je potvrđena i ranija odluka EP da blokira ratifikaciju sporazuma o ulaganjima EU i Kine, sve dok traju kineske sankcije protiv evropskih poslanika i intelektualaca.
Potpuni bojkot OI, kada vlade ne šalju sportiste, zvaničnike i navijače desio se nekoliko puta iz različitih razloga, najpoznatiji su bili 1980. godine kada su zapadne zemlje bojkotovale letnju Olimpijadu u Moskvi, da bi istočne zemlje uzvratile četiri godine kasnije, bojkotom Olimpijade u Los Anđelesu.
Sa druge strane, stručnjaci smatraju da je teško proceniti uspeh bojkota, a pojedini upozoravaju da bi on u slučaju zimske Olimpijade 2022. godine mogao da oteža dobijanje ustupaka od Kine.
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je na snažan odgovor ukoliko dođe do bojkota.
„Kina se protivi politizaciji sporta i mešanju drugih zemalja u unutrašnje poslove u ime ljudskih prava“, rekao je portparol kineskog ministarstva Vang Venbin, prenosi Tanjug.
Pročitajte još: