„Jezero je toliko toplo da se osećate kao da ste u đakuziju“, rekao je Abi Badington, čija je kuća u blizini fabrike.
Elektrana, koja je u vlasništvu kompanije „Atlas holding“, i njome upravlja „Grinidž dženerejšen“, u poslednjih godinu i po dana povećala je proizvodnju električne energije iz fosilnih goriva, od čega najveći deo odlazi za energetski intenzivno rudarenje bitkoina.
Temperatura jezera preko 42 stepena
U „Grinidžu“ 8.000 kompjutera koji se koriste za rudarenje rade non-stop, a kompanija planira da ugradi još, što znači da će potrošnja energije samo da se poveća. Kako bi ohladila kompjutere koji se zbog komplikovanog procesa „računanja novih novčića“ pregrevaju, kompanija izvlači vodu iz jezera, provlači kroz čitav sistem kako bi kompjutere ohladila, a potom zagrejanu vodu vraća u jezero.
Prema podacima Odeljenja za zaštitu životne sredine, koje je objavio „En-Bi-Si njuz“, elektrani je dozvoljeno da dnevno uvuče preko 525 miliona litara vode i da vrati oko 511 miliona litara.
Temperatura jezera leti dostiže 42,2 stepena Celzijusa, a zimi čak 30. Kako kažu iz Agencije za zaštitu životne sredine SAD, ovako visoke temperature pored toga što su stres za ribe u jezeru, izazivaju rast toksičnih algi.
Donirali oko 45.000 dolara, profitirali preko 35 miliona dolara
Privatna kompanija „Atlas holdings“ elektranu je kupila 2014. i ponovo ju je otvorila 2017. godine. Elektrana je prvenstveno korišćena za napajanje elektromreže, ali je 2019. godine od viška proizvedene struje krenula da napaja rudarenje.
Prema planovima elektrane, oni hoće da podignu svoje kapacitete na 45 megavata do decembra ove godine. Sve ovo dovodi do velikog zagađenja, a dokumenta pokazuju da su od januara do decembra emisije ugljen dioksida i nitrus-oksida desetostruko povećane.
Direktor „Grinidža“ Džef Kirt je rekao za „En-Bi-Si“ da „uticaj na okruženje nikad nije bio manji nego sad“ i da čitavo postrojenje posluje u okviru dozvoljenih granica.
Kirt je dodao i da je elektrana stvorila 31 novo radno mesto, da je donirala 25.000 dolara vatrogascima i 20.000 dolara lokalnim školama i da je platila preko 250.000 dolara za porez na imovinu, što je sramotno ako se uzme u obzir profit kojim se isti direktor hvali.
Kako piše „En-Bi-Si njuz“, za 12 meseci koliko traje operacija rudarenja u „Grinidžu“, iskopano je 1.186 bitkoina, a svaki ih je u proseku koštao po 2.869 dolara. Trenutna cena bitkoina, prema podacima koindeska, iznosi 32.602 dolara. Kada se sve izračuna „Grinidž“ je, po današnjim cenama, profitirao preko 35 miliona dolara.
Elektrana ugrožava čitavu državu
Džudit Enk, bivši predstavnik Agencije za zaštitu životne sredine, izjavila je da Njujork teško da će moći da ispoštuje ciljeve smanjenja emisije štetnih gasova u atmosferu ako „Grinidž“ nastavi da rudari.
Dozvola za rad ove elektrane se obnavlja u septembru, kaže Mendi de Ruš, advokatica iz jednog od okolnih mesta i učesnica u eko-programu Pravda za Planetu.
„Mi smo pitali Odeljenje za zaštitu životne sredine da se ozbiljnije pozabavi ovom elektranom i da dobro razmisli da li da im obnovi dozvolu, a kamoli izda novu“, zaključuje ona.
Pročitajte i: