Bakirova ministarka: Da li Bisera Turković vodi spoljnu politiku SDA ili BiH

Potezi ministarke spoljnih poslova BiH Bisere Turković su produkt nacionalističke politike SDA a ona se ponaša kao da je lični ministar spoljnih poslova Bakira Izetbegovića, kaže za Sputnjik politikolog Anđelko Kozomora povodom više samovoljnih odluka šefa diplomatije BiH.
Sputnik
Poslednji u nizu poteza koje je Bisera Turković povukla bez odobrenja njoj nadređenih institucija je zahtev da 11. jul, dan komemoracije povodom zločina u Srebrenici, bude proglašen danom žalosti u BIH, a da zastave na institucijama i ambasadama BiH budu tog dana spuštene na pola koplja. Predsednik Predsedništva BiH Milorad Dodik je tim povodom ambasadore BiH iz Republike Srpske pozvao da to ne čine.

Realizator spoljne politike SDA 

Anđelko Kozomora kaže da je Bisera Turković prevara Izetbegovića u pregovorima koji su se svojevremeno vodili oko formiranje Saveta ministra, te da ona samoinicijativno postupa na šta je više puta ukazivao i predsednik Predsedništva BiH iz redova Srba Milorad Dodik.
„Ona dakle radi šta hoće jer joj to omogućuje pozicija koju joj je obezbedio Bakir Izetbegović. U BiH spoljnu politiku vodi Predsedništvo BiH, a Ministarstvo inostranih poslova je pomoćni organ ove institucije i izvršilac naloga koje dobije od Predsedništva. Međutim, Bisera Turković niti kontaktira Predsedništvo, niti ga sluša, niti podnosi izveštaje,“ objašnjava naš sagovornik.
Kozomara konstatuje da, međutim, nema mehanizma kojim može da se odgovori na samovoljne poteze ministarke Turković, niti načina da se zahteva njena smena, osim da to učini onaj ko ju je postavio, što se neće desiti, tako da je izvesno da će ovakvo njeno ponašanje trajati sve dok traje i mandat ovog saziva Saveta ministara.

Ni članovi SDA je ne žele

„Nijedan ministar ne može da se smeni, ničiji, ako ga ne smeni predlagač. Dakle, nju može samo da smeni SDA, to jest, Bakir Izetbegović. Inače, njeno ponašanje se više ne dopada ni mnogim kadrovima u SDA, a u prilog tome ide činjenica da je Denis Zvizdić, jedan od najznačajnijih kadrova te stranke, prilikom napuštanja stranke kao razlog, između ostalog naveo i politiku Bisere Turković, njeno soliranje i njen način vođenja spoljne politike koje bi trebalo da bude u ime sva tri naroda u BiH,“ dodaje Kozomara.
Prema njegovim rečima, zahtev Turkovićeve da zastave budu 11. jula spuštene na pola koplja nije nov s njene strane jer je to tražila i prošle godine.
„S tom razlikom što je ovoga puta Milorad Dodik naredio srpskim ambasadorima da to ne smeju da urade. BiH nije zemlja samo Bošnjaka i da samo oni imaju pravo na dan žalosti jer su i ostala dva naroda imali žrtve rata koje su masovnije od srebreničkih. Samo u Sarajevu je ubijeno pet i po hiljada Srba i to niko ne obeležava. To čak ne dozvoljavaju ni u Dobrovoljačkoj ulici, ili u Silosu, jednom od logora za Srbe u Sarajevu,“ napominje naš sagovornik.

Svi sporni potezi Bisere Turković

Kozomara upozorava da se ovakvom jednostranom politikom  šalje se jasna poruka Srbima i Hrvatima a to je da je da je BiH država isključivo Bošnjaka.
„To znači da samo jedan narod ima pravo na žrtve i da samo jedan narod može da vodi spoljnu politiku. Takva politika sigurno ne može oporaviti BiH koja je na izdisaju,“ zaključuje naš sagovornik.
Podsećanja radi, predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik uputio je u junu pismo ambasadoru Estonije, koja predsedava u SB UN, kako bi ga upoznao sa činjenicom da ministarka spoljnih poslova Bisera Turković nema ovlašćenje da se obrati na sednici ovog tela UN, na kojoj je jedna od tema bila i ostavka visokog predstavnika Valentina Incka. Bisera Turković nameravala je i da pripremi izložbu o Srebrenici u sedištu UN u Njujorku, takođe bez saglasnosti Predsedništva BiH.
Među sporne poteze ministarke Bisere Turković spada i onaj iz januara 2021. godine kada je, nakon što je Sud BiH utvrdio da je bivši komandant bošnjačke armije Sakib Mahmuljin kriv za ratne zločine i zverstva odreda „El mudžahid“ pod njegovom komandom, osudila presudu i veličala Mahmuljina.
U izveštaju Vlade Republike Srpske upućene SB Ujedinjenih nacija, navedeno je i da Turkovićeva nastavlja da sledi spoljnu politiku SDA, umesto BiH, gde se kao primer navodi da je u januaru 2021. godine Turkovićeva izašla iz okvira svoje nadležnosti i poslala diplomatsku notu Hrvatskoj kao odgovor na najavu Zagreba da će proglasiti isključiv ekonomski pojas Jadranu, navodeći da su time ugrožena prava BiH.
Komentar