Opasna ideja: Srebrenica može postati distrikt ako tako „presudi“ visoki predstavnik

Izuzimanje Srebrenice iz sastava Republike Srpske i dodela toj opštini statusa distrikta promenom izbornog zakona bilo bi ozbiljan politički potres koji bi mogao da eskalira u veliki problem. Iako izmena zakona nije moguća bez saglasnosti RS, visoki predstavnik bi takav zakon mogao da nametne, kaže politički analitičar iz Banjaluke Vojislav Savić.
Sputnik
Ideja o Srebrenici kao distriktu nije nova, a ponovo je aktualizovana od strane organizacije „Moja adresa je Srebrenica“ posle presude Ratku Mladiću u Haškom tribunalu i Rezolucije o stradanju srpskog naroda u Srebrenici u 20. veku, usvojene u srebreničkoj Skupštini opštine početkom jula.

Distrikt je toksična ideja Sarajeva

Politički analitičar Vojislav Savić uveren je da niko u Srpskoj neće pristati na Srebrenicu kao distrikt, a kako kaže, sa izmenom i dopunom izbornog zakona mora da se složi i RS kao entitet.
„Zahtev za Srebrenicu kao distrikt je težnja koja u sarajevskoj javnosti postoji već dugo i koju stalno nameću, a za koju nema nikakvog utemeljenja u realnosti. Niti je moguće izvesti tako nešto bez saglasnosti RS. Bez RS je nemoguće izvršiti i teritorijalnu reorganizaciju BiH, a oni sada hoće da iskoriste inicijativu za izmenu promene izbornog zakona kako bi uglavili svoj interes“, kaže Savić za Sputnjik. 
Međutim, jedini ko može da bez saglasnosti RS donese odluku o promeni izbornog zakona koji bi Srebrenici omogućio da postane distrikt je — visoki predstavnik.
Visoki predstavnik sam može da nametne izborni zakon koji bi omogućio da Srebrenica postane distrikt. Ali, šta ako RS odbije da primeni taj nametnuti zakon i organizuje samostalno izbore? U tom slučaju ulazimo u ozbiljnu krizu funkcionisanja BiH koja nije viđena od rata“, upozorava naš sagovornik. 
Savić ipak smatra da visoki predstavnik ne može baš tako lako danas da bilo šta nametne kao što je to rađeno u ranijim godinama, kada je politička klima bila drugačija.

Otvaranje Pandorine kutije

„Danas imamo stabilnu situaciju i ako visoki predstavnik pokuša da nametne zakon, napraviće ogroman problem i otvoriće ’Pandorinu kutiju‘ u BiH, za koju se ne zna kako bi se zatvorila“, napominje Savić.
Distrikt je, kako objašnjava naš sagovornik, izolovani politički entitet koji ima svoju autonomiju, mnogo veću nego što to imaju gradovi i opštine.
„Srebrenica bi, u toj varijanti, bila po modelu distrikta Brčko. Imala bi svoju vladu, ministarstva, poseban budžet, autonomiju u obrazovanju i u drugim segmentima. Distrikt je, u stvari, više nalik entitetu. Izuzimanjem Srebrenice iz RS, Srpska ne bi bila samo oštećena, već bi na svojoj teritoriji imala autonomiju sa ogromnom snagom koja bi postepeno raširila otrovni uticaj sarajevske politike“, uveren je Savić.
Distrikt ima i svog supervizora, dodaje on — u Brčkom je to stranac, a u slučaju Srebrenice zahtev je da ta opština bude pod jurisdikcijom Sarajeva.
Sagovornik Sputnjika takođe naglašava da bi to bila destruktivna i toksična ideja za politički život u BiH. S druge strane, uveren je da kad bi se to desilo, javnost u RS bi veoma burno reagovala.
„Takva promena bi bila siguran put za jačanje bošnjačkog uticaja i njihovih nacionalističkih lidera, a generalno veoma pogubna stvar za Srbe, ali i za celo stanovništvo Srebrenice, jer bi to izazvalo destabilizaciju i politizaciju Srebrenice, koja nikome ne bi donela ništa dobro“, napominje on.

Ideja potekla od Bakira

Ipak, kako ističe Savić, ako se visoki predstavnik ne umeša, postoje mehanizmi koji to mogu da spreče.
„Postoji entitetski veto u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine i nacionalni veto u Domu naroda. To su dva načina na koji može da se zaustavi ova odluka, a opet, ako sve prođe, postoji veto člana Predsedništva BiH“, objašnjava on.
Inače, ideja o Srebrenici kao distriktu potekla je od Bakira Izetbegovića još 2007. godine, a u javnost je lansirana 2012. preko preživelih žrtava zločina u Srebrenici, sa zahtevom da ta opština bude distrikt pod jurisdikcijom države BiH. Svoj zahtev su zasnovali na presudama Haškog suda u procesu protiv generala Radislava Krstića i drugih oficira bivše Vojske Republike Srpske (VRS).
Preživele žrtve zločina u Srebrenici smatraju da jurisdikcija Republike Srpske „institucionalno ne odgovara“ jer je Srpska, kako tvrde, odgovorna za zločine počinjene u julu 1995. godine. S druge strane, Izetbegovićev zahtev da Srebrenica dobije poseban status, srpska strana smatra „grubim kršenjem Dejtonskog mirovnog sporazuma“, ali i zauzimanjem pregovaračke pozicije za predstojeće izmene Ustava BiH. U RS kažu da je Srebrenica u ustavnom poretku i teritorijalnoj organizaciji RS i da ova inicijativa krši Ustav BiH.
Komentar