Ovako istoričar Dragomir Anđelković komentariše obećanje izraelskog premijera Neftali Beneta premijeru tzv. Kosova Aljbinu Kurtiju da će mu pomoći u očuvanju kulturnog nasleđa. Benet je jedan od retkih koji je odgovorio na Kurtijevo pismo poslato još krajem maja, u kome premijer privremenih prištinskih institucija ističe „odlučnost kosovske vlade da zaštiti celokupno kulturno nasleđe, posebno manjinskih zajednica, poput pravoslavnih manastira i crkava“.
Izrael nije spreman da pomogne otmicu srpskog Zida plača
Kurti je pismo poslao na adrese 56 šefova država i vlada, uključujući Beograd, a Benet je odgovorio da će Izrael „biti srećan“ što može da pomogne „u zaštiti spomenika od univerzalne kulturne vrednosti, kao i u pomoći da se na njih obrati pažnja, ali i u njihovo pretvaranje u turističku destinaciju. Imamo ogromno iskustvo sa našim kulturnim mestima u Izraelu, posebno u Jerusalimu i ono što u tom smislu znamo, podelićemo sa vama“.
Prema Anđelkovićevim rečima, ovakav odgovor izraelske vlade je apstraktan, jer se iz pisma ne vidi na zaštitu čije kulturne se misli i da li je Izrael spreman da učestvuje u nečemu što bi se moglo nazvati otmica srpske kulturne baštine.
„Mislim da Izrael nije spreman da ide toliko daleko da učestvuje u otmici srpskog kulturnog nasleđa ne samo zbog odnosa prema Srbiji, već zbog generalnog odnosa prema svetskoj kulturnoj baštini“, kaže Anđelković.
Na KiM je uništeno i jevrejsko nasleđe
Ponuda izraelskog premijera Neftali Beneta premijeru tzv. Kosova Aljbinu Kurtiju u očuvanju kulturnog nasleđa je iznenađenje, jer se od Izraela prirodno očekuje povećana osetljivost na uništavanje, prisvajanje, falsifikovanje i negiranje bilo čijeg nasleđa i istorije, smatra novinar iz Gračanice Živojin Rakočević.
„Dvadeset godina administracija u Prištini i kosovske institucije nisu uspele da pruže minimum zaštite srpskom kulturnom nasleđu i svima koji ne pripadaju albanskom etničkom korpusu. Nestalo je gotovo sve što je pripadalo drugima, a premijer Izraela trebalo bi da zna da u te druge na KiM spadaju i Jevreji, kojih je ovde ostalo tek nekoliko porodica. Jedva je zaustavljeno uništavanje jednog, dok su na drugom jevrejskom groblju u Prištini ispisivani kukasti krstovi“, kaže Rakočević.
Naš sagovornik podseća na događaje iz 2007, kada su teški kamioni prvo srušili ogradu na jevrejskom groblju koje se nalazi u okviru pravoslavnog groblja u Prištini, a potom istovarivali ogromne količine šuta. Drugi incident dogodio se 2011, takođe u Prištini, kada su nadgrobne ploče drugog jevrejskog groblja „ukrašene“ kukastim krstovima.
Gomile šuta na jevrejskom groblju 2007.
© Živojin Rakočević
Tu, prema Rakočevićevim rečima, nije bio kraj uništavanju jevrejskog kulturnog nasleđa na KiM — kada su saznale da će se 2011. vratiti u rodnu Prištinu, vlasti su piscu Nisimu Konfortiju, koji od agresije NATO-a na SRJ živi u Tel Avivu, porušile tri kuće, takođe zaštićene kao kulturno dobro i na njihovom mestu izgradile javni parking.
Izrael je najverovatnije zavaran propagandom Prištine
Rakočević ne isključuje mogućnost da se u slučaju Neftali Beneta radi o odsustvu informacija i propagandi koja dolazi iz Prištine — u kojima se „Kosovo“ prikazuje kao multietničko i multikulturno društvo koje poštuje „evropske vrednosti“. Međutim, sigurno je da niko ne može prevideti činjenicu da je na Kosovu u doba mira uništeno i oskrnavljeno 156 crkava i manastira, da su uništene gradske celine i objekti, da je uništeno i oskrnavljeno na desetine hiljada grobova, uključujući i jevrejska.
„Takvim pristupom nije moguće ni pomisliti da se može doći do integralne kosovske kulture i kosovskog nasleđa. Taj kosovski administrativni model je propao, mi ovde imamo jasno vlasništvo i vrlo dobro znamo šta je srpsko, albansko, osmansko, jevrejsko, romsko, goransko kulturno nasleđe“, ističe Rakočević.
O tome šta pismo izraelskog premijera znači na političkom planu, prema Rakočevićevim rečima, možemo samo da nagađamo — na terenu je stvar potpuno drugačija jer nema minimuma sloboda za druge i drugačije. Da ima, Nisim Konforti bi živeo u svom domu u Prištini ili bi mogao makar da ima pravo na svoju imovinu i imovinu svojih predaka koji su stradali u Holokaustu, zaključuje Rakočević.