„Ako budete vršili pritisak novim sankcijama – zaobilazićete Belorusiju preko Severnog pola i Sredozemnog mora. Za sada ćemo se u uslovima pandemije i dalje ponašati ljudski u pogledu tranzita, kretanja putničkog i teretnog saobraćaja i tako dalje“, rekao je Lukašenko, prenosi list „Belorusija danas“.
Prema rečima šefa Belorusije, sankcije nemaju nikakve veze sa pravnim sistemom.
„Primena restriktivnih mera kao instrumenta pritiska na suverenu državu je bezakonje i ucena na međunarodnom nivou. To je ucena koja se, da Vas podsetim, u dokumentima UN i drugih međunarodnih organizacija osuđuje kao neprihvatljiva mera“, istakao je Lukašenko.
On je podsetio da je paket sankcija protiv Belorusije uveden na dan 80. godišnjice početka Drugog svetskog rata i objasnio taj potez time da „Evropi nije stalo ni do naroda koji je najviše stradao od varvarske i neljudske invazije evropskog fašizma“.
Kako je rekao, sankcije nisu uvedene samo protiv Minska. Uvedene su i protiv Ruske Federacije, dodao je i ocenio da je priča sa nedavnim sletanjem aviona u Minsku samo formalni povod za sankcije.
Nakon predsedničkih izbora 9. avgusta 2020. godine u Belorusiji su počeli masovni protesti opozicije. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska. Osim toga, održavaju se i mitinzi pristalica Lukašenka, čija je inauguracija održana 23. septembra.
Odnosi Belorusije sa zapadnim zemljama naglo su se pogoršali nakon predsedničkih izbora. Evropska unija nije priznala izbore kao slobodne i demokratske, a takođe ni Aleksandra Lukašenka za izabranog predsednika. Evropska unija, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države i Kanada uvele su sankcije nizu beloruskih zvaničnika, kao i preduzećima povezanim sa aktuelnim vlastima Belorusije. Kasnije su ove sankcije proširene.
Pročitajte još: