Geolozi procenjuju da je širina asteroida bila čak hiljadu metara, baš kao što je i današnji grad, a bio je težak sigurno tri milijarde tona. Udarac je čak i povećao temperaturu i pritisak dovoljno da se stvori mešavina stakla, kristala i dijamanata, odnosno suevit.
Štaviše, procenjuje se da se ispod grada nalazi oko 72 hiljade tona dijamanata.
Kada su milionima godina kasnije stigli prvi stanovnici nisu ni znali da grade kuće na ovom dragocenom tlu.
Godinama su verovali kako je poreklo kratera vulkansko sve dok šezdesetih godina prošlog veka nije potvrđeno da se radi o asteroidu. Suevit su koristili kao građevinski materijal ne sluteći da se sastoji od sićušnih dijamanata, pa su tako mnogi objekti danas vredniji nego što se misli na prvi pogled.
Današnji stanovnici Nordlingena znaju da žive na tonama dijamanata, ali ne nameravaju da razruše grad kako bi se obogatili. Za sićušno kamenje ne bi mogli da dobiju ni tako dobru stenu.
Oni pak, profitiraju na drugi način – turisti dolaze iz celog sveta kako bi razgledali svetlucavu arhitekturu i posetili muzej "Ries Krater" u kom se nalaze uzorci kratera.