„To je bilo i tada, a posebno danas, skoro nemoguće. Ne ustupaju Rusi nekome, tek tako, poslednju reč tehnike. Vremenom će se ispostaviti da je to za nas bio dobar odabir. MiG je po statističkim parametrima postao najbolji lovački avion svih vremena. Drži 24 svetska rekorda. Proizveden je u najviše broja primeraka - 11.496, doživeo najveći broj modernizacija, čak 32. verzije, leteo je na četiri kontinenta u 60 zemalja i, nažalost, bio akter u najvećem broju ratova. Avion vredan divljenja, respekta i poštovanja“, za list „Odbrana" otkriva Saša Oluić, jugoslovenski i srpski pilot.
Saša Oluić, pilot JNA
© Sputnjiku ustupio Saša Oluić
Ovaj potpukovnik u penziji, najveći deo vojne karijere proveo je u kokpitu ove letelice, koja je nedavno na manifestaciji “Trag u beskraju”, na aerodromu “Pukovnik – pilot Milenko Pavlović” u Batajnici, konačno otišla u našu vazduhoplovnu istoriju. Punih 58 godina, od 1962. do 2020. godine, MiG-21 bio je na visini zadatka - prvi stub odbrane našeg vazdušnog prostora. U autorskom tekstu, on je opisao ovu letelicu i značaj MiG-a-21 za bezbednost naše države.
„Nažalost, u 58 godina dugoj karijeri, MiG-21 odveo je u večnost i 53 mlada pilota. Skoro svaki deseti kolega platio je visoku cenu letenja u njemu. Kada je 1962. godine stigao na aerodrom Batajnica, prve tri godine nije bilo dvoseda. Prve preobuke bile su praćene mnogim problemima. Sovjetska pilotska oprema - kacige, maske, letačka odela, bili su deficitarni. Nisu postojale zvanične instrukcije za letenje, pilotske šeme, procedure i druga pomagala za pripremu letenja. Piloti su bili prinuđeni da pozajmljuju opremu jedni od drugih. Oni su jednostavno iz dvosednog američkog aviona ulazili u sovjetski jednosed i sami proučavali letne odlike MiG-a 21. Takva praksa postala je kritična kada su počeli letovi ubrzanja na velikim visinama. Nije bilo jednostavno prvi put samostalno probiti “zvučni zid” i to samo na osnovu priča iskusnijih pilota. Za takve letove potrebna je specijalna kaciga i odelo podešeno u odnosu na fizičku konstituciju pilota. Pozajmljivanje tih odela je strogo zabranjeno. Na jednom takvom letu 20. juna 1964. godine pala je i prva žrtva na MiG-u 21, potporučnik Zdravko Stanić“, objašnjava Oluić za Odbranu.
„Moj mig nije preživeo rat“
Ovaj iskusni pilot, čuvao je naše nebo na ovoj letelici tokom ratnih devedesetih godina. Olujić je preživeo, njegov MiG-21 nije. Na dan početka bombardovanja 24. marta 1999. godine, sa svojom letelicom bio je raspoređen na aerodromu Ponikve kod Užica.
„Spremno sam, sa svojim migom čekao udar NATO avijacije na našu zemlju. U večernjim časovima, oko 20.40, sa pokrenutim motorom, očekujem naredbu za poletanje prve noći bombardovanja. Iako spremni, sticajem okolnosti, nismo poleteli. Nakon neprospavane noći sviće sunčano i vedro jutro. Vadim iz desnog džepa pilotskog konbinezona sliku na kojoj su moja supruga, dvogodišni sin i sedmomesečna ćerka. Emocije me razaraju. Braneći Srbiju shvatam da branim i moje najmilije. Narenih dana se zla sudbina poigrala sa nama. Preživeo sam, ali moj MiG-21 je ostao pogođen u jednom od kaponira. Ogromna tuga steže mi srce. Eh, da smo bar zajedno bili u vazduhu a ne ovako na zemlji. Kako jedna loša vest ne ide sama saznajem da je, na mom matičnom, prištinskom aerodromu, bombom raznešena zgrada gde su bile eskadrilske prostorije. Slomljen, bez mog MiG-a, vraćam se na prištinski aerodrom. Posle NATO bombardovanja, zajedno sa kolegama, 11. juna 1999. godine, poleteli smo ka Beogradu na migovima koji su preživeli vazdušne udare. Iz vazduha, gledam predivan prizor našeg Kosova i Metohije“, seća se Oluić.
Saša Oluić, pilot JNA na aerodromu u Puli
© Sputnjiku ustupio Saša Oluić
Ključan 204. lovačko-avijacijski puk
Prema njegovim rečima, posle 28. godina službe na ovoj sovjetskoj letelici, ostalo je za mnogo lepih uspomena i anegdota, kojih se rado seća. Da bih sve to otrgao od zaborava, zajedno sa avio-mehaničarem Goranom Antićem i istoričarom Bojanom Dimitrijevićem napisao je monografiju „204. lovačko-avijacijski puk“.
Za naš najznačajniji vojni avion je ključan „204. lovačko-avijacijski puk“, jer su u njega dolazile sve najnovije verzije migova 21, a zatim odlazile u druge pukove.
“Mig-21 je učestvovao na velikim vojnim, domaćim i međunarodnim, vežbama. Za te prilike ukrašavan je i određenim bojama. Učestvovao je na svim značajnim paradama i aeromitinzima. Zbog njegove zaštite građeni su grandiozni podzemni objekti u Bihaću i Prištini. On je dočekivao Tita kada se vraćao iz poseta raznim zemaljama. Kod nas na migovima su se obučavali piloti Palestinske oslobodilačke organizacije. Jedino se kod nas, u celom svetu, pitomci obučavali na migu-21, u četvrtoj godini akademije”, priseća se Oluić.
Prema njegovim rečima, jugoslovenski migovi bili su na visini zadatka 1968. godine prilikom Čehoslovačke krize, 1991-1992. prilikom raspada SFRJ i 1999. tokom NATO bombardovanja.
„Kroz vene pilota koji su leteli migovima, ubrizgao je mnogo adrenalina - hormona stresa ali i mnogo više seratonina - hormona sreće. Njegova monumentalna figura danas krasi ulazak na aerodrom “Pukovnik-pilot Milenko Pavlović” u Batajnici. Privilegija, čast i zadovoljsto bilo je letelti na dvadesetjedinici. Nadživeo je moju ali i karijeru svih pilota sa kojima je leteo”, zaključio je Oluić.
„Kroz vene pilota koji su leteli migovima, ubrizgao je mnogo adrenalina - hormona stresa ali i mnogo više seratonina - hormona sreće. Njegova monumentalna figura danas krasi ulazak na aerodrom “Pukovnik-pilot Milenko Pavlović” u Batajnici. Privilegija, čast i zadovoljsto bilo je letelti na dvadesetjedinici. Nadživeo je moju ali i karijeru svih pilota sa kojima je leteo”, zaključio je Oluić.
Pročitajte još: