Episkop bački Irinej Bulović, portparol Srpske pravoslavne crkve, razgovarao je, između ostalog, o ustoločenju patrijarha Porfirija, Kosovu i Metohiji, hrišćanstvu na Zapadu, „medijskom linčovanju“ i „dženderizaciji“ jezika s autorkom emisije Marinom Rajević Savić.
Patrijarh Porfirije – poglavar za novo doba
Govoreći o patrijarhu srpskom, episkop Irinej kaže da će Porfirije imati više čula za nove izazove i iskušenja, nego što bi ih imao on ili neko drugi njegovih godina.
„Ja sam se do sada uverio da on ume da svo iskustvo sa raznih strana, raznih kvaliteta i sadržaja, udene u svoje isključivo duhovno i očinsko služenje kao patrijarh. Nikada to nije njemu povod za neki površan odnos ili da ostavi utisak na nekoga. Naravno, uvek ima sitnih dušica, tako da kažem, koje će uvek naći šta da zameraju. Jednima će smetati što je suviše liberalan, dostupan raznim ljudima i na ulici ili bilo gde. Drugima će smetati što je u nekim stvarima nepopustljiv. Što kažu kod nas u Bačkoj: ‘Srbima nikad ne možete napeći dovoljno pogačica’“, priča episkop Irinej.
Kosovo i Metohija
Episkop bački osvrnuo se i na period života koji je proveo na Kosovu i Metohiji, zajedno sa blaženopočivšim patrijarhom Pavlom. Kao i sva iskustva, kazao je Irinej, i ono je, s jedne strane, bilo tragično, a s druge, neuporedivo blagotvorno.
„Često, dok ne vidimo život naše Crkve i našeg naroda u najtežim mogućim uslovima, nemamo dovoljno osećaj realnosti. Olako dajemo savete i kad nam ih neko ne traži. Olako osuđujemo druge. Imate i takvih koji se busaju u prsa i pozivaju na bezuslovnu borbu protiv svega što je opasnost za naš narod, pritom sami nisu kao turisti, a kamoli kao poslanici ili poklonici otišli u naše svetinje tamo ili posetili bilo koje naselje na Kosovu i Metohiji. Kosovo i Metohija za nas nisu efemerna činjenica. Mi smatramo da je to kičma našeg identiteta“, istakao je episkop bački.
Odnos između države i Crkve
Episkop Irinej napomenuo je da Crkva i država nikada ne mogu biti smešane u jednu celinu, jer su im prirode sasvim drugačije:
„Država je, ipak, od ovoga sveta, ograničena istorijskim uslovljenostima i njen zadatak je da omogući što civilizovaniji i normalniji život jednog društva ili, po apostolu Pavlu, da suzbije zlo među ljudima. Zamislite šta bi bilo da nema države i zakona, a postoji, recimo, dozvola da svako upotrebljava oružje i kupuje ga na prvom uglu, kao što je slučaj na velikom prekomorskom kontinentu. Država, principijelno, nije zla po sebe. Postoji neka manihejska sklonost, u nekim hrišćanskim krugovima, da je država oličenje zla, a da Crkva treba da bude izdvojeni čistunac, što je apsolutno nemoguće. Mi živimo u svetu, iako kao Crkva nismo od sveta, po rečima Svetog pisma, ali živimo za taj svet, ne protiv njega. Za život sveta. U tom smislu, uvek je korisno da odnosi države i Crkve budu, što je više moguće, harmonični. Da država prepozna da Crkva nije partijski ili politički faktor, nego da je ona duhovna sila koja objedinjuje sve, nezavisno od bilo kakvih podela i posebnih ideoloških ili drugih stavova“.
Episkop bački Irinej Bulović dolazi u Hram Svetog Save.
© AP Photo / Darko Vojinovic
Hrišćanstvo na Zapadu
Kako je rekao, iako na Zapadu postoje zajednice koje se grčevito drže za osnove hrišćanskog života i učenja, kultura i civilizacija tog dela sveta, u svojim najopštijim crtama i osobinama, više nije hrišćanska.
„Dolaze novi ljudi, opterećeni najčešće ekonomijom, profitom, zaradom, interesom i to danas više niko i ne krije. Neko vreme se govorilo o evropskim vrednostima, načelima itd. Međutim, utihla je priča na tu temu, bar je ja poslednjih godina retko srećem, a neprekidno se govori na prethodno pomenute teme. Tu dolazi do situacije da ti, novi ljudi, koji vode tu zajednicu, Uniju, odbijaju predloge, ne samo crkvenih, nego i mnogih drugih ljudi u svojim društvima, da se na početak tog osnivačkog akta, povelje, neke vrste ustava, ako ne priziv Boga u molitvi, što je u ranijim vremenima bilo obavezno, bar pomene da je Evropa, kao kultura i civilizacija, utemeljena na hrišćanskoj veri ili, ako baš neće da posebno ističu hrišćanstvo, na judeo-hrišćanskoj tradiciji“, kazao je episkop Irinej.
Medijsko ličnovanje – nedopustivo
Na konstataciju autorke emisije da mu neki prigovaraju da je prigrlio braću u Hristu koja su bila na lošem glasu, episkop bački je rekao da su naizmenično na dobrom ili lošem glasu svi, uključujući i njega, te da ljudi, pogotovo novinari, koji o nekome govore rđavo, teško mogu da znaju koliko je neko loš ili nije.
„Zameniti medijskim linčom redovne sudove, to je apsolutno nedopustivo. To je znak kolika je dekadencija u našoj javnoj, medijskoj i svakoj drugoj sferi. Ne ulazeći u to koliko je ko loš, ja sam smatrao, a i sada smatram, da je pricipijelno da ne može bez jakog razloga, a to znači ili propovedanje jeresi ili javna sablazan, da se razreši episkop. To mora biti dokazano. Onda crkva može da u tren oka razreši nekog episkopa“, predočava episkop Irinej.
„Praštajmo i molimo se“
Episkop Irinej istakao je da hrišćaninom ne može da se naziva onaj ko je spreman da na zlo odgovara zlom i da zlo želi bilo kome, te da bi hrišćanin trebao da prašta i da se moli za one koji ga kleveću:
„Ja ne kažem da smo svi sposobni za to, ne kažem da sam ja uvek sposoban za to. Poriv neki se ponekad pojavi, pogotovo ako imam utisak da se radi o nepravdi, kleveti, zloj volji i, pogotovo, nekim nečasnim postupcima, ali posle sam sebe podsećam i molim se Bogu da mi da snage da shvatim da je to na duhovnu korist moju, ako prihvatim sa trpljenjem i smirenjem i ako kažem sam sebi: ‘Pa, možda ti ljudi i nisu potpuno na pogrešnom stanovištu. Možda sam ja daleko od onoga što bi trebalo da budem’. U tom smislu možemo razumeti jedno od blaženstava koje Hristos izgovara, da treba da se radujemo, ne da ropćemo, kada nas ljudi sramote i zbog njegovog imena izgovaraju razne rđave reči i klevete protiv nas i progone nas. To nije lako. To ne može čovek samo svojom snagom. To jedino uz pomoć Božiju možemo“.
Pročitajte još: