Rajko Petrović sa Instituta za evropske studije podseća na ranije izjave premijera Sančeza, u kojima je isticao da katalonski problem treba rešiti tako da se uvaže interesi i one polovine Katalonaca koji žele da ostanu u Španiji i onih koji žele nezavisnu državu. Sa druge strane, dodaje on, ono što su pomilovani katalonski separatisti, predvođeni Oriolom Žunkerasom, nagovestili odmah pošto su pušteni na slobodu, jeste da će nastaviti tamo gde su stali i da će se boriti za nezavisnu Kataloniju.
„Uprkos tome što ih je Sančez pomilovao, oni i dalje osuđuju špansku državu kao autoritarnu, nedemokratsku i represivnu, a Pere Aragones, prilično mlad i energičan novi katalonski premijer, takođe spada u grupu onih katalonskih političara koji se zalažu za nezavisnost tog regiona. Međutim, ono što se moglo naslutiti iz Sančezovih pojašnjenja situacije vezane za katalonsku krizu jeste to da on smatra da Kataloniji treba ponuditi više od autonomije, ali manje od nezavisnosti. Ali, pitanje je šta bi to u praksi moglo da znači jer je Ustav Španije prilično jasan i u njemu se kaže da je španska nacija nedeljiva, da je ta zemlja organizovana kao država autonomnih zajednica, odnosno regiona i da nije dopuštena federalizacija zemlje. U tom smislu bilo kakve radikalnije promene statusa Katalonije unutar španske države zahtevale bi ustavne promene“, objašnjava Petrović.
Ima li rešenja za katalonsku krizu
Kako dodaje, Pedro Sančez bi, svestan da ne može izaći sa ponudom da Katalonija ostane sa trenutnim ingerencijama u sferi ekonomije, politike i nacionalnih pitanja, verovatno bio spreman čak i na izmene ustava, ali to nije tako jednostavno.
„Koliko sam uspeo da naslutim iz govora premijera, on prihvata ocenu da Katalonci jesu nacija, dok Ustav Španije jasno govori da postoji španska nacija koja je nedeljiva, a da su sve ostalo nacionalnosti. Dakle, čak i kada bi on pristao da se separatistima popusti najminimalnije moguće, morao bi da se menja Ustav, a tu se onda otvaraju pitanja - u kom obimu bi se menjao i kakve bi to posledice ostavilo na funkcionisanje Katalonije i same Španije, kao i na neke druge regione poput Baskije i Galicije koje su takođe nezadovoljne svojim statusom i u nekom periodu su tražile nezavisnost“, ukazuje Petrović.
Zato će, veruje ovaj stručnjak, biti jako teško pronaći neko srednje rešenje, tim pre jer nije samo Katalonija podeljena po pitanju nezavisnosti tog regiona.
„Ne samo da ni u ostatku Španije ne postoji neka značajna većina koja bi podržavala davanje nezavisnosti ili nekog većeg stepena autonomije Kataloniji, već je puno onih koji ne podržavaju ni Sančezov potez sa pomilovanjima. Šta više, postoji i sve veći broj Španaca koji žele da se te regionalne autonomije ukinu i da se Španija centralizuje. U svakom slučaju, iako smatram da je Sančezova namera da pregovara sa katalonskom vladom dobra jer je potrebno rešiti političku krizu koja traje već četiri godine, mislim da će to biti teški i mukotrpni pregovori koji neće dovesti do nekog specijalnog rezultata“, smatra Petrović.
Da li su separatisti pomilovanjem dobili vetar u leđa
Na pitanje da li je pomilovanjem separatista Sančez sebi zadao autogol i umanjio svoje šanse za naredni mandat, a njima dao vetar u leđa, Rajko Petrović kaže da je ta odluka naišla na žestok otpor u španskoj javnosti, pa i među sudijama Ustavnog suda koji smatraju da tu odluku treba preispitati.
„Iako je njegova odluka legalna i on je kao predsednik vlade imao pravo da je donese, smatram da je taj potez bio pogrešan. Naime, tih devetoro ljudi koji su pomilovani osuđeni su za državni udar i podrivanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta jedne međunarodno priznate zemlje. Mislim da on nije smeo podleći pritiscima katalonske političke elite koja tvrdi da je Španija nedemokratska i autoritarna prema Kataloniji, jer sve što se dešavalo od 2017. godine do danas je bilo u potpunosti u skladu sa španskim ustavom i zakonima, jer kada neka teritorija želi da se otcepi, centralna vlast ima mehanizme koje može da koristi da to spreči. Sa druge strane, Španija je došla u situaciju da su Baski, koji su bili skloni tome da nasilnim, terorističkim metodama zahtevaju svoju nezavisnost, spali na 30 do 40 posto onih koji podržavaju nezavisnost tog regiona, a sada se postavlja pitanje da li će ovakvo popuštanje Kataloncima otvoriti Pandorinu kutiju na celoj teritoriji Španije“, primećuje Petrović.
Kada je reč o ostalim regionima koji traže nezavisnost u Evropi, on veruje da bi poruka poslata ovim potezom španskog premijera mogla da ima uticaja i na njih, i to daleko veći od proglašenja takozvane nezavisnosti Kosova 2008.
„To je nešto što se desilo u Zapadnoj Evropi, na teritoriji Evropske unije i moglo bi osnažiti i zahteve Flandrije u Belgiji i Veneta u Italiji. Međutim, mislim da je ovo ipak potez koji najviše ide na štetu Španije, jer uprkos tome što razumem da je premijeru Sančezu jasno da se ovakva situacija ne može još dugo prolongirati, pitanje je kakva je poruka poslata prosečnom Špancu ako oni koji počine neko lakše krivično delo moraju da odgovaraju, a oni koji su učinili najteže krivično delo - pokušaj urušavanja jedne zemlje, bivaju oslobođeni“, kaže naš sagovornik.
Hoće li Sančez izgubiti sledeće izbore
Petrović je mišljenja da španski premijer ipak neće mnogo izgubiti unutar svog biračkog tela jer ljudi kojima se obraća, a koji su socijalisti i levičari u širem smislu, podržavaju takve napore, a mnogo je onih koji podržavaju i model federalizacije Španije po kome bi Katalonija bila jedna federalna jedinica sa mnogo većim ovlašćenjima.
„U tom smislu ne verujem da će doći do erozije njegovog biračkog tela, ali mislim da će ovaj potez mnogo više podstaći one Špance koji su desničarske političke provinijencije, ali koji su apstinirali tokom prethodnih izbornih cikusa, da izađu i daju glas ili Voksu ili Narodnoj partiji. Čini mi se da će u sledećem izbornom ciklusu desnica imati prilične šanse da uz neku koalicionu saradnju ponovo formira vlast“, zaključuje Rajko Petrović za Sputnjik.
U Kataloniji je u oktobru 2017. održan referendum o nezavisnosti uprkos protivljenju centralnih vlasti u Madridu. Potom je katalonski parlament proglasio nezavisnost. Tadašnja vlada je suspendovala autonomiju Katalonije, smenila njenu vladu, raspustila parlament i uvela direktnu upravu Madrida u tom regionu.