Rođeni Amerikanac dvojnog državljanstva sa Novim Zelandom, u Beogradu predvodi košarkaše Filipina u borbi za plasman na Olimpijske igre.
U porazu svoje ekipe od izabranika Igora Kokoškova, Boldvin je istakao da je njegov tim čitavu utakmicu igrao bez fokusa, te da je turnir u Beogradu bio jedinstvena prilika, kakvu do sada nisu imalo.
„Znate, ne uspeš da uradiš sve na način koji želiš, ali na kraju smo se dobro borili, i ponosan sam na to, iako bih voleo da vidim rezultat“, rekao je Boldvin.
Boldvin je mnogo veći uspeh ostvario daleke 2002. godine na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu, kada je predvodio selekciju Novog Zelanda do meča za bronzu zajedno sa srpskim stručnjakom Nenadom Vučinićem.
Novozelanđani su tada poraženi od jugoslovenskog „drim tima“ u polufinalu, te potom izgubili i od Nemačke u borbi za bronzanu medalju, i to je ujedno bio i najveći uspeh u istoriji novozelandske košarke.
„Moj najbolji prijatelj je Nenad Vučinić. On živi ovde u Beogradu i bio je pomoćni trener tima iz 2002. godine. Tako da sam ja dosta puta bio u Beogradu, volim taj grad, volim srpski narod, posebno zbog košarke. Ali, znate Jugoslavija nam je slomila srce, ljudi su mislili da mi tu ne pripadamo, ali kada smo stigli do polufinala znali smo da smo tu da osvojimo zlatnu medalju. Veliko razočaranje je za nas bila ta utakmica, ali igrali smo protiv sjajnog jugoslovenskog tima, oni su osvojili zlatnu medalju. Tako da imam dosta lepih uspomena iz 2002. godine, ali utakmica sa Jugoslavijom nije jedna od njih“, naveo je 63-ogodišnji stručnjak.