Kako navode eksperti, na to ukazuje nezapamćena aktivnost Rusije, odlučnost Turske da zauzme mesto centralne sile u regionu, kao i sve veće interesovanje Kine. Međutim, ni Sjedinjene Američke Države ne ostaju po strani.
Kako konstatuju autori članka, SAD pokušavaju da učvrste saradnju između istočnoevropskih NATO saveznika kako bi izgradile novu liniju obuzdavanja spajanjem Baltičkog i Crnog mora. Istovremeno, u Evropskoj uniji se vode posebne debate o geopolitičkoj budućnosti Evrope.
Prema mišljenju stručnjaka, transformacija Crnomorskog regiona u zonu konkurencije i sukoba počela je još 2008. godine kada je globalna ekonomska kriza dovela do jačanja uloge Kine, zahvaljujući inicijativi „Pojas i put“.
Istovremeno, dodaje se, rat u Južnoj Osetiji 2008. godine uverio je crnomorske zemlje da je neophodna kolektivna bezbednost, dok je 2014. godine situacija još više eskalirala nakon „Evromajdana“ u Ukrajini i početka sukoba u Donbasu.
Sa druge strane, Turska se nalazila na raskrsnici svih izazova, konstatuju stručnjaci. Ona je preuzela vodeću ulogu u pregovorima sa rukovodstvom Evropske unije o situaciji sa izbeglicama, a takođe je težila da ojača svoj uticaj u regionu, balansirajući između Rusije i SAD, istovremeno pokazujući da je spremna da se bori sa kineskim uticajem, navodi se u članku.
„Izgleda da Peking izbegava direktnu konkurenciju sa Ankarom, ali kineske investicije i diplomatski koraci na Balkanu sukobljavaju te zemlje“, zaključuju komentatori.
Prema njihovim procenama, pandemija virusa korona samo je bacila svetlo na značaj i budući potencijal Crnog mora. Takođe je pokazala krhkost globalnih lanaca za snabdevanje.
Analitičari zaključuju da će budući mir i prosperitet u regionu zavisiti od odluka koje uključuju ekonomski razvoj, kolektivnu bezbednost i odgovornu diplomatiju.
Pročitajte još: