„Dana 29. juna na inicijativu Rusije održan je sastanak Saveta bezbednosti UN o situaciji u Bosni i Hercegovini. Glavna pažnja posvećena je zapletu oko navodnog imenovanja nemačkog državljanina Kristijana Šmita na mesto visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu. Ruska strana naglasila je da nijedan kandidat na ovu poziciju bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i svih bosanskih strana ne samo da neće imati legitimitet, već ni dovoljnu političku podršku za realizaciju pomoći u postkonfliktnom regulisanju“, objasnila je Zaharova.
„Trenutno ne postoji takva usaglašenost i pokušaji da se na ovo mesto imenuje novi predstavnik u nedostatku konsenzusa u Upravnom odboru Saveta za sprovođenje opšteg okvirnog sporazuma o miru u Bosni i Hercegovine i zaobilazeći UN nespojivo je sa interesima postizanja održivog mira i stabilnosti u ovoj državi“, zaključila je ona.
Ambasadori zemalja Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira doneli su 27. maja odluku o imenovanju Šmita za novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Rusija, članica ovog Upravnog odbora, bila je protiv ove odluke. S tim u vezi, rukovodstvo Republike Srpske zatražilo je od predsednika Srbije hitne konsultacije, koje su održane uz učešće najvišeg rukovodstva dveju zemalja. Nakon konsultacija u Beogradu, predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik zatražio je zatvaranje kancelarije visokog predstavnika UN u BiH, nazivajući imenovanje novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini bez rezolucije Saveta bezbednosti UN kršenjem Dejtonskog sporazuma, međunarodnog prava i ustava BiH.
Šmit je u svom govoru u Bundestagu 10. juna saopštio da namerava da ode u Moskvu kako bi rešio nesuglasice sa Rusijom o svom imenovanju.
Pročitajte još: