U svom članku za nemački list „Frankfurter algemajne cajtung“ poljski ministar piše da je Putin izneo svoj pogled na istoriju Drugog svetskog ratu.
„Sovjetski Savez se javlja isključivo u ulozi žrtve koju je napao Treći rajh, koja odbija napade napadača i zatim postaje navodno spasilac Evrope“, piše šef poljske diplomatije.
Rau ističe da Putin nije „istoričar- amater, nego lider države čiji se savremeni identitet gradi na veličanju carskih tradicija“.
Osuda Nemačke zbog saradnje sa „Putinovom Rusijom“
Rau se u svom članku osvrnuo i na projekat „Severni tok 2“, istakavši da će on prouzrokovati ogroman manjak bezbednosti na istočnom obodu NATO-a, ali da Nemačka nije svesna odgovornosti za saradnju sa „Putinovom Rusijom“.
„To dovodi Ukrajinu u stanje potpune nebezbednosti. Stoga se obraćam Nemcima i pozivam ih da shvate svoju odgovornost za odluke povezane sa 'Severnim tokom 2'“, piše Rau.
Prema njegovom mišljenju, važno je „još aktivnije nego pre“ štititi istočni obod NATO-a i Ukrajinu, koju on naziva „žrtvom ruske agresije“.
„Poljska je spremna da tome da svoj doprinos“, ističe Rau.
Kako je konstatovao, jedan od njegovih prethodnika na mestu ministra spoljnih poslova jednom je rekao da nemačka pasivnost plaši više nego nemačka snaga.
„Danas se više plašim toga što Nemačkoj fali osećaj odgovornosti za posledice saradnje sa Putinovom Rusijom“, zaključuje Rau.
Podsetimo, predsednik Rusije Vladimir Putin je 22. juna objavio autorski članak „Budimo otvoreni uprkos istoriji“
u nemačkom listu „Cajt“, posvećenom 80. godišnjici napada nacista na SSSR. Rekao je da je danas celokupan sistem evropske bezbednosti degradirao, tenzije su u porastu, postoji novi rizik od izbijanja trke u naoružanju. Kako je istakao, Moskva se nadala da je kraj Hladnog rata predstavljao pobedu cele Evrope, međutim, desilo se to da je pobedila želja za širenjem NATO-a.
u nemačkom listu „Cajt“, posvećenom 80. godišnjici napada nacista na SSSR. Rekao je da je danas celokupan sistem evropske bezbednosti degradirao, tenzije su u porastu, postoji novi rizik od izbijanja trke u naoružanju. Kako je istakao, Moskva se nadala da je kraj Hladnog rata predstavljao pobedu cele Evrope, međutim, desilo se to da je pobedila želja za širenjem NATO-a.
Ruske vlasti su više puta saopštavale da pojedine evropske zemlje pokušavaju da izmene istoriju. Kako je rekao ranije predsednik Putin, stav Rusije ostaje nepromenjiv – ne može biti opravdanja za zločine nacističkih saučesnika, niti mogu zastareti. Takođe je rekao da je nedopustivo izjednačavati oslobodioce i okupatore.
Pogledajte i šta je ruski predsednik Vladimir Putin poručio u obraćanju povodom Dana sećanja i tuge, koji Rusija obeležava 22. juna, na dan napada Hitlerove Nemačke na SSSR:
Pročitajte još: