Kako će Putin odbraniti Rusiju od učestalih provokacija /video/

Incidentom poput ovog sa britanskim razaračem „Defender“, koji je narušio rusku granicu kod obala Krima, testira se ruska spremnost i sposobnost da odgovori. Ali, videli smo već na primerima Gruzije i Ukrajine da Rusiju ne treba provocirati, jer takvi potezi ne idu na ruku provokatorima, kaže glavna urednica Sputnjika Ljubinka Milinčić.
Sputnik
Ona je u emisiji „Sputnjik intervju“ podsetila na trenutak kada je gruzijski predsednik, ubeđen da će mu NATO i Amerika pomoći, napao ruske mirovne snage.
„Pritom, izabran je trenutak kada je Putin, koji je u to vreme bio premijer, boravio u Pekingu na Olimpijskim igrama i pomislili su da će zbuniti Rusiju, da će Rusi spavati i neće videti šta se desilo. Naravno, desio se petodnevni rat u kome je Gruzija izgubila dve teritorije“, kaže Ljubinka Milinčić.

Provociranje Rusije ne ide na ruku provokatorima

Ponovni pokušaj provociranja Rusije, dodaje glavna urednica Sputnjika, usledio je kada je američka Šesta flota planirala da stigne na Krim i tamo se smesti.
„Tada je Ukrajina ostala bez Krima i Krim se vratio matici zemlji, jer je tamo i pripadao. Sevastopolj, gde je trebalo da dođe Šesta flota, uvek je odgovarao i bio potčinjen Moskvi i u vreme dok je pripadao Ukrajini. Dakle, druga takva provokacija završena je gubljenjem Krima“, navodi Ljubinka Milinčić.

Otcepljenje Donbasa od Ukrajine nije interes Rusije

Sledeća provokacija će se, veruje gošća „Sputnjik intervjua“, verovatno odnositi na Donbas, odnosno Donjeck i Lugansk, jer se njima stalno preti.
„Naravno, ne mogu ni da pretpostavim, niti da izračunam šta je čiji interes za tako nešto, ali koliko vidim, ruski interes nije da otcepi Donjeck i Lugansk od Ukrajine, niti Moskva za tim ima potrebu, niti ima nameru. Rusija je potpisnik Minskih sporazuma, kao i Francuska i Nemačka, u kojima se jasno kaže da je Donbas (Donjeck i Lugansk) Ukrajina i da treba da imaju određeni status. I to onakav kakav je potpisala Ukrajina i kakav su potpisali Donjeck i Lugansk, iako tada, po nekim međunarodnim pravilima, oni nisu mogli da budu potpisnici. Ukrajina ja tražila da oni potpišu taj sporazum, oni su ga potpisali, Ukrajina ga je potpisala i Ukrajina je ta koja neće da ga sprovodi“, primećuje Ljubinka Milinčić.
Glavna urednica Sputnjika u emisiji je, između ostalog, govorila i o utiscima sa samita ruskog i američkog predsednika u Ženevi, o Rusiji kao „dežurnom krivcu“ za sve moguće sajber-napade, ali i o tome ko diktira poteze baltičkih država i zašto je Putinova „direktna linija“ jedinstven pristup komunikacije jednog predsednika države sa građanima.
Ceo intervju možete pogledati u video-prilogu.
Komentar