Prema njegovim rečima, taj projekat, vredan 15 milijardi dolara, „daće dah spoljnoj trgovini Turske“.
„Planiramo da za šest godina završimo izgradnju kanala. On će se brzo isplatiti“, rekao je Erdogan.
Po njegovim rečima, to će biti najekološkiji projekat, ne samo u Turskoj, već i u celom svetu.
Turski predsednik je dodao da su „istraživanja pokazala da će kretanje brodova kanalom 'Istanbul' biti 13 puta bezbednije, nego Bosforom". Prema njegovim rečima, Bosfor je najopterećeniji od svih plovnih puteva na svetu.
„Kroz Bosfor godišnje prolazi 45.000 brodova. Prolazak svakog velikog broda nosi rizik za grad, oni prevoze razne terete, i u slučaju nesreće grad bi se našao u velikoj opasnosti, povezanoj sa požarima i uništavanjem, uključujući i kulturne vrednosti“, precizirao je turski lider.
Kako je objasnio, prema procenama do 2050. godine kroz Bosfor bi trebalo da prolazi 78.000 brodova godišnje, dok se može osigurati bezbedan prolazak 25.000 brodova.
„Na novi projekat gledamo kao na projekat spasavanja budućnosti Istanbula. Sproveli smo sva neophodna istraživanja, uključujući sondiranje i uticaj na životnu sredinu“, saopštio je Erdogan.
Kanal "Istanbul" bi trebao da bude izgrađen zapadno od centra grada, na evropskoj strani provincije Istanbul. On će spojiti Mramorno i Crno more, rasteretiti Bosfor i zaštiti grad, njegovu prirodu i more.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan na postavljanju kamena temeljca za kanal "Istanbul"
© Sputnik
Pripremna faza trajaće dve godine, a potom bi se prešlo na gradnju kanala dugačkog 45 kilometara, širokog oko 150 i dubokog 25 metara, što je dovoljno da njime plove i najveći brodovi.
Kako se ne bi remetio drumski i železnički saobraćaj, predviđena je i gradnja mostova. Prvi most koji će biti izgrađen u okviru projekta kanala "Istanbul" biće viseći most Sazlider.
Milioni kubika iskopane zemlje iskoristiće se za podizanje velike luke i novog aerodroma kapaciteta 60 miliona letova godišnje.
Kako smatraju neki eksperti, saobraćaj kroz kanal „Istanbul“, bez ikakvih ograničenja, potencijalno bi predstavljao opasnost za bezbednost crnomorskog regiona, pa i šire, jer bi, pored trgovačkih brodova, tankera i slično, tim putem u Crno more mogli da ulaze vojni brodovi bilo koje zemlje. Time bi bila narušena ravnoteža koja je uspostavljena Konvencijom iz Montrea kojom se reguliše saobraćaj kroz Bosfor.
Prema Konvenciji iz Montrea, zemljama koje ne izlaze na Crno more nije dozvoljeno da u crnomorskom regionu drži svoje brodove duže od 21 dana.
kanal „Istanbul“
© Sputnik