Krađe, silovanja i pronalaženje raskomadanih ljudskih ostataka neki su od zločina koji su se dogodili u iznajmljenim kućama dobijenim posredstvom „Airbnba“, a zaposleni u posebnom Odeljenju za bezbednost godinama su pokušavali to da sakriju od javnosti. Sve ovo kako se ne bi naštetilo imidžu platforme za kratkoročnu rentu i izbegli problemi u odnosima s javnošću.
Prema autoru članka, kompanija godišnje potroši oko 50 miliona dolara za odštetu klijentima koji su žrtve zločina. Isplate se često vrše tako što oštećeni potpiše da slučaj neće iznositi u javnost.
Glasine o opasnostima i „krv na rukama“
Nakon osnivanja 2008. godine, „Airbnb“ je brzo postao ključni igrač u industriji turističkog smeštaja, sa procenjenom tržišnom vrednošću od 90 milijardi dolara. Međutim, od početka njegove aktivnosti, neke glasine su već dovodile u pitanje bezbednost ljudi.
Tako je Kris Saka, američki investitor koji se bavi rizičnim ulaganjima i jedan od prvih koji je uložio novac u „Instagram“, „Tviter“ i „Uber“, odbio da učini isto na „Airbnbu“. „Ljudi, ovo je vrlo opasno. Ako neko bude silovan ili ubijen, krv će ostati na vašim rukama“, rekao je svojevremeno osnivačima kompanije.
U početku su osnivači „Airbnba“ lično bili zaduženi za pritužbe, ali su ubrzo morali da angažuju osoblje zbog velikog broja žalbi. Tek 2011. suočili su se sa prvim ozbiljnim slučajem, kada je vlasnica kuće u San Francisku napisala na forumu da su stanari opustošili i demolirali njen dom.
Gazdarica je izvestila da joj „Airbnb“ nije pružio nikakvu pomoć i samo je tražio da izbriše negativne komentare koje je postavila. Kada je slučaj odjeknuo na mrežama, šef kompanije Brajan Česki javno se izvinio i obećao da će joj nadoknaditi milion dolara. Pored toga, kompanija je stvorila 24-časovnu liniju za pružanje usluga kupcima i novo Odeljenje bezbednosti, prenosi RT.
Kakve slučajeve rešava služba bezbednosti?
Tim „Airbnbovog“ odeljenja za bezbednost, sastavljen od stotinu zaposlenih – mnogih sa iskustvom u vojnim ili hitnim službama – zadužen je za vođenje ozbiljnih slučajeva poput silovanja, ubistava ili pljački.
Zadaci službe kreću se od pružanja moralne podrške do pokrivanja medicinskih troškova, nagradnog boravka u luksuznim hotelima ili čak organizovanja putovanja širom sveta radi obeštećenja povređenih korisnika. Zauzvrat, traže od oštećenih da ćute o onome što se dogodilo u iznajmljenim stanovima.
Bivši zaposleni u službi bezbednosti „Airbnba“ otkrili su za Blumberg da su tokom boravka u kompaniji viđali klijente koji su se skrivali u ormarima vlasnika kuća ili su morali da se sreću sa slučajevima kao što je otkrivanje raskomadanih ljudskih ostataka. Jednom su čak imali žalbu vlasnika stana koji je zakupca zatekao u krevetu sa svojom sedmogodišnjom ćerkom.
Sa svoje strane, „Airbnb“ navodi da je manje od 0,1 odsto domova za iznajmljivanje imalo probleme. Međutim, Blumberg naglašava da ovaj procenat zapravo predstavlja veliki broj slučajeva, jer se svake godine preko platforme napravi više od 200 miliona rezervacija.
„Airbnbev“ ugovor sa krajnjim korisnikom, koji potpisuje svaki klijent platforme, predviđa odricanje od pravnih radnji protiv kompanije, kao i klauzulu o anonimnosti u slučaju arbitraže. Do sada je samo jedan slučaj seksualnog nasilja išao na sud u SAD.
U međuvremenu, pandemija je teško pogodila kompaniju, pri čemu je više od 80 odsto rezervacija globalno suspendovano tokom prvih meseci krize. Ali tim odeljenja za bezbednost nije ostao bez posla, jer je tokom zatvaranja povećana potražnja za kućama kako bi se pravile masovne tajne zabave.
Pročitajte i: