Gavrilov je nedavno boravio u Beogradu, gde je održan sastanak Interparlamentarne skupštine pravoslavlja, kome su prisustvovali i generalni sekretar te organizacije Maksimos Karakopulos, kao i predsednik skupštine Srbije Ivica Dačić. Dačić je izrazio zadovoljstvo što je upravo Narodna skupština Srbije domaćin prvog događaja nakon poboljšanje situacije izazvane pandemijom i to sastanka Međunarodnog sekretarijata, predsednika odbora i izvestilaca Interparlamentarne skupštine pravoslavlja.
Jedan od rezultata zasedanja u Beogradu na kojem su učestvovali ne samo poslanici iz Srbije, nego i iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, jeste to što je, prema rečima Gavrilova, sprovedena zajednička analiza rada svih učesnika.
„To je važno da bismo imali osećaj jedinstva i spremnosti za zajednički dijalog i saradnju na osnovu zajedničkih kulturnih vrednosti. Naši odnosi u oblasti kulture, obrazovanja, zaštite kulturnog nasleđa zasnovani su na pravoslavnom nasleđu. To vodi ka većoj otvorenosti i ravnopravnosti, milosrđu i hrišćanskoj solidarnosti. Mnoge zemlje bi mogle da se ugledaju na ove odnose. A upravo takvi odnosu su nekada predmet zlobe spoljnih sila i podvrgnuti su pokušajima da se međusobno zavade zemlje. Sa ovim su povezane antiruske provokacije u Ukrajini i Bugarskoj“, naglasio je Gavrilov, koji je i poslanik Dume.
Rušenje pravoslavnih svetinja na Kosovu zahteva međunarodnu reakciju
Gavrilov je rekao za Sputnjik da je jedno od važnih pitanja o kojem se razgovaralo — pitanje solidarnosti, jer kada se ruše pravoslavne svetinje na Kosovu i Metohiji, kada postoji pokušaj raskola društva u Crnoj Gori, „moramo reagovati svi zajedno“.
„Rušenje crkava se često odvija zbog porasta radikalizma, često veštačkog, na primer u Ukrajini i Crnoj Gori, a zatim dolazi do formiranja pseudocrkava (takve veštački formirane crkve postoje u Turskoj, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Ukrajini)“, upozorava Gavrilov.
Pokušavajući da prisvoje jedinstveno srpsko istorijsko nasleđe na Kosovu i Metohiji, prema rečima Gavrilova, kosovske vlasti žele da falsifikuju istoriju, tvrdeći da Srbija, navodno, nema nikakve veze sa ovom regijom. Po njegovom mišljenju, ovaj pokušaj stvaranja jedinstvenog kosovskog identiteta je vrlo opasan, jer može dovesti do ozbiljnih incidenata i konflikata.
Gavrilov smatra da su Srbi na teritoriji Kosova faktor mira i stabilnosti u regionu
© Foto : press-služba deputata Gosdumы Gavrilova S.A.
„Kada je reč o srpskoj kulturnoj baštini na Kosovu koju kosovske vlasti pokušavaju da prisvoje, uništene su crkve, a sada je to predmet povećane pažnje međunarodne zajednice. U tome takođe postoji opasnost jer može dovesti do ograničenja uticaja i pristupa SPC i Srba toj teritoriji. Moguće je, naravno, koristiti međunarodne mehanizme da bi se osigurala istina o istoriji rata, ali i prisustvo Srba na mestima na Kosovu i Metohiji koja su za njih istorijski važna“, rekao je Gavrilov.
On je naglasio da su Srbi na teritoriji Kosova faktor mira i stabilnosti u regionu i da bi suzbijanje ekstremizma trebalo da bude na dnevnom redu ne samo Srbije i Rusije, već i Zapada i Prištine.
Nekanonske crkve — političke institucije
Na zasedanju u Beogradu se razgovaralo i o nekanonskim crkvama (Ukrajinska pravoslavna crkva) i udruženjima koja se izdaju za crkve (Crnogorska pravoslavna crkva). Sergej Gavrilov smatra da su to političke institucije koje nisu održive jer, kako kaže, često pokušavaju da ujedine nevernike i pagane, a kako su stvorene veštačkim putem, nemaju osnova za opstanak.
„Ovo doprinosi određenom raskolu i propagandi, unutrašnjem mešanju u duhovni život zajednice, kao i u lični život građana, jer formira lažne ideje o svetu i doprinosi razvoju radikalizma u društvu. Odnosno, postojanje ovih crkava nije ispunjavanje potreba vernika, već instrument za podsticanje neprijateljstva, razdora i ekstremizma. Nijedna crkva se ne može smatrati prirodnom pojavom ako propoveda mržnju, bes, agresiju prema vernicima, kao što vidimo na primeru raskolnika u Ukrajini koji ne znaju kome da se priklone. Ili rešavaju čisto imovinsko pitanje kako bi preuzeli imovinu od kanonskih crkava za svoju dalju upotrebu“, istakao je Gavrilov.
Kada je reč o odlaganju potpisivanje temeljnog ugovora između crnogorskih vlasti i SPC, Gavrilov ističe da smo sada svedoci neke vrste preporoda određenih rušilačkih snaga Crne Gore i pokušaja da se poremeti neophodno donošenje odluka u vezi sa statusom crkve u Crnoj Gori.
„Ovo je loše i tužno. To vodi do pojačanja protivrečnosti unutar crnogorskog društva, remeti mir i spokoj na Balkanu. Naravno, ovo neizbežno utiče i na turizam i nove investicije. Nadam se da ćemo uspeti da prevaziđemo protivrečnosti jer smo zainteresovani za mir na Balkanu, a pre svega u bratskoj Srbiji i Crnoj Gori“, zaključio je Sergej Gavrilov za Sputnjik.
Učesnici zasedanja Međunarodnog sekretarijata Interparlamentarne skupštine pravoslavlja takođe su izdvojili vreme da posete Spomenik palim oslobodiocima Beograda, gde počivaju poginuli vojnici Crvene armije i Narodne armije Jugoslavije. Gavrilov kaže da je veoma važno da nas zajednička pobeda u Drugom svetskom ratu ujedini i da izvučemo pouke kako bismo gradili jače međusobne odnose.