U svega četiri dana pojavile su se čak dve dezinformacije vezane za Srbiju — prva koju je, citirajući navodnu izjavu ministra odbrane Velike Britanije Bena Volasa, preneo ugledni britanski „Telegraf“, da je Srbija sa Velikom Britanijom potpisala sporazum protiv širenja „malignog ruskog uticaja“; drugu, da je naša zemlja umešana u pad bugarskog ratnog aviona, preneo je poznati bugarski novinar Grigor Lilov.
Hibridni rat protiv Srbije nikada nije prestao
Slobodno bi se moglo reći da se još od jugoslovenske krize devedesetih dezinformacije o Srbiji nisu pojavljivale u tako kratkom vremenskom periodu. Za sociologa Slobodana Reljića hibridni rat protiv Srbije nema prekida — mi smo stalno u hibridnom ratu, u kome Srbija ponekad igra sa onima koji taj rat protiv nje vode, ali u njemu uvek mora da bude žrtva, jer ne pripada tom bloku.
Nakon Bajdenove posete Evropi, te operacije se očigledno pojačavaju na svim stranama, dodaje on, naročito protiv Rusije.
„Sada se stvari strašno zaoštravaju. To je Bajden objasnio kao ’povratak Amerike‘, a njen povratak mora da podrazumeva neke događaje i rezultate. Mislim da će to u nekom trenutku da potone, pošto nije zasnovano ni na čemu. I mislim da će još neko vreme potrajati — isplivavaće različiti incidenti“, smatra Reljić.
On napominje da je širenje lažnih vesti samo jedan od detalja hibridnog rata protiv Srbije — situacija u Crnoj Gori, ultimatumi hrvatskih zvaničnika vezani za članstvo Srbije u EU takođe su, navodi on, deo strategije hibridnog ratovanja protiv Srbije. Takođe i nedavni intervju Karle del Ponte nemačkom „Špiglu“, u kome se navodi da se bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala borila protiv najvećih zločinaca XX veka, svodeći spisak zločinaca najkrvavijeg veka u istoriji na Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića i Ratka Mladića.
Politički je korektno napadati Srbiju zbog Rusije
Hibridne pretnje, onako kako ih definiše NATO, imaju za cilj da zamagle granicu između rata i mira, šire sumnju kod ciljanog stanovništva, kaže direktor Centra za strateške alternative Aleksandar Mitić. U konkretnom slučaju, imamo posla sa lažnim vestima koje, plasirane u okviru hibridnog ratovanja, deo su strateške komunikacije.
Plasirane pojedinačno, one nemaju nikakvog smisla — imaju smisla samo ako su deo strateškog narativa o nekom određenom pitanju — političkom, bezbednosnom ili ekonomskom, navodi naš sagovornik. Nakon referenduma o prisajedinjenju Krima, termin hibridno ratovanje na Zapadu je povezan sa delovanjem Rusije.
„Od 2015, dakle, Rusija se vidi kao hibridna pretnja, a u poslednjih nekoliko godina svedoci smo da se kao nova hibridna pretnja vidi i srpsko-ruska saradnja na Zapadnom Balkanu“, objašnjava Mitić.
Tipičan primer viđenja srpsko-ruske saradnje kao hibridne pretnje je, dodaje Mitić, upravo napis Grigora Lilova, lansera ideje o srpskoj krivici u padu bugarskog aviona.
„Onima koji sebe nazivaju ’patriotama‘ i trpe rusko-srpske odnose, kažem: Srbija je drugi glavni geopolitički protivnik Bugarske. Srpsko naoružanje je ionako koncentrisano duž naših granica da bismo im stvarali dodatno pogodne uslove — isporuke datog naoružanja preko naše teritorije, vežbe na našem poligonu sa našom vojskom da uče kako još lakše da ih pobede“, napisao je Lilov.
Svaki vid srpsko-ruske saradnje, bila ona politička, bezbednosna, ekonomska, na Zapadu se vidi kao hibridna pretnja, kategoričan je Mitić.
„U svim tim aspektima, vidi se opasnost za, pre svega, interese onih koji bi želeli da Srbiju vide kao deo, kako oni to nazivaju, punopravnog člana evroatlantske zajednice, odnosno NATO-a“, ističe Mitić.
Lažne vesti ne moraju da budu plasirane iz jednog izvora, čak ne moraju da budu ni povezane.
„Ali, ukoliko postoji strategija da se stvori određeni strateški narativ da je srpsko-ruska saradnja hibridna pretnja za Zapadni Balkan, to praktično daje zeleno svetlo raznim akterima, bili oni na državnom ili nedržavnom nivou, na visokom ili niskom nivou, da je u redu, da je politički korektno koristiti taj narativ radi ostvarenja ciljeva uticaja i ubeđivanja. U ovom kontekstu, pošto se radi o pitanjima vezanim za bezbednosni i informativni sektor, možemo da kažemo da se verovatno radi i o pitanjima ugrožavanja vojne neutralnosti Srbije, što jeste jedan od dugoročnih, iako ne i javno proklamovanih, ciljeva evroatlantske zajednice“, zaključuje Mitić.