Svi novi automobili u EU od sledeće godine moraće u sebi da imaju crnu kutiju, a od 2024. imaće je i sva vozila koja se prvi put registruju. Reč je o uređaju koji bi trebalo da do najsitnijeg detalja otkrije sve što se događalo u momentima pre saobraćajne nesreće — brzinu kretanja i broj obrtaja vozila, ponašanje vozača i sl.
Crna kutija beleži čak 41 podatak koji pomaže u veštačenju. Neka vozila je već poseduju, a najčešće se nalazi između vozačevog i suvozačevog sedišta, u modulu vazdušnog jastuka.
Crna kutija u novim vozilima i u Srbiji
Pošto sva vozila koja se uvoze u Srbiju da bi bila vožena, moraju da budu homologovana prema evropskim propisima, tj. proizvedena za evropsko tržište, od sledeće godine će sva nova vozila uvezena s tog tržišta u našu zemlju imati crnu kutiju.
„Pošto je ta obaveza propisana proizvođačima vozila, oni ne mogu da je ne ugrade. Što se tiče Srbije, ne možete raditi unazad. Ne možete u ’juga‘ ugraditi takvu kutiju, a ne možete ni zabraniti vlasniku da ga registruje. Prema tome, novoproizvedena vozila će morati da imaju to, a ona ranije proizvedena ne“, pojašnjava profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milan Vujanić za Sputnjik.
Starija vozila koja su takođe homologovana prema evropskim propisima, a u koja prilikom proizvodnje nije ugrađena crna kutija, svakako će moći da budu uvožena i vožena u Srbiji.
Velika korist u sudskim procesima
Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović predočava da je posedovanje crne kutije u vozilu izuzetno korisno, jer pomaže veštacima da lakše i preciznije obave vremensko-prostornu analizu kojom se utvrđuju okolnosti pod kojima se saobraćajna nezgoda desila, poput brzine vozila u trenutku sudara ili u momentu reakcije vozača na opasnost.
„Neretko se u sudskim postupcima dešava da imamo neprecizna veštačenja, da nisu urađena u skladu s pravilima struke. Neretko se dešava i da dva ili više veštaka koji su radili veštačenje iste saobraćajne nezgode, ne mogu da se slože oko vrednosti koje treba da se utvrde u vezi s nezgodom, tako da će te kutije doprineti efikasnosti sudskih procesa. Ubrzaće postupke kako po pitanju krivične, tako i po pitanju odgovornosti za štetu. S druge strane, vozač koji zna da se svaki njegov potez beleži, obratiće više pažnje na ponašanje u saobraćaju“, ističe Okanović.
Malo automobila s crnom kutijom
Prema Okanovićevim rečima, broj vozila s crnim kutijama u Srbiji neće se mnogo povećati, s obzirom na to koliko se novih vozila proda na godišnjem nivou i koliko je star naš vozni park.
„Svakako, pošto se taj uređaj ugrađuje u relativno skupe automobile, a vozači takvih automobila znaju sebi da dozvole nebezbedno ponašanje, biće interesantno videti kako će se ponašati neko ko sedne u automobil s 400 konja, a svestan je da se svaki njegov potez beleži i da će se teško osloboditi odgovornosti ako skrivi saobraćajnu nezgodu i nekoga usmrti“, kaže Okanović.
U Srbiji se zvanično zabeleži oko 36.000 saobraćajnih nezgoda godišnje. Na taj broj treba dodati oko 20.000 onih koje se ne prijave policiji. U saobraćajnim nezgodama u Srbiji prosečno poginu 552 osobe godišnje, a povređeno bude oko 20.000 ljudi.
Pročitajte još: