Ukoliko ne bude formirana nova većina, građani Švedske mogli bi da izađu na vanredne parlamentarne izbore, prve od 1958. godine, a tek pete od uvođenja parlamentarnih izbora 1866. godine.
Nacionalističke švedske demokrate iskoristile su priliku da sazovu glasanje prošle nedelje nakon što je bivša komunistička stranka Levica povukla podršku vladi levog centra zbog neslaganja oko zakona o stanovima, tačnije oko ublažavanja kontrole određivanja stanarina u novogradnji.
Lefvenova klimava manjinska koalicija sa Strankom zelenih oslanjala se u parlamentu na podršku dve male stranke desnog centra i Stranke levice od tesnih izbora 2018. godine.
Kako je parlament u ćorsokaku, nije jasno kome bi se predsednik skupštine mogao obratiti za formiranje nove administracije, dok ankete pokazuju da su blokovi levog i desnog centra ujednačeni, što znači da vanredni izbori možda neće doneti jasan ishod.
Redovni izbori bi trebalo da se održe u septembru sledeće godine.