Prema mišljenju autora članka, održani rusko-američki samit bio je redak pozitivan događaj u odnosima dveju zemalja. Međutim, kako kaže, ostaje pod znakom pitanja da li će nakon tog poteza uslediti druga pobošljanja.
U bliskoj budućnosti Moskva i Vašington će moći da reše brojna diskutabilna pitanja, a neka od njih će ostati u neizvesnosti, smatra stručnjak.
Konkretno, Rusija će nastaviti da gleda na NATO trupe kao pretnju nacionalnoj bezbednosti, a Zapad neće promeniti svoj stav o aneksiji Krima, piše kolumista.
On zaključuje da će Kremlj biti protiv ulaska Ukrjaine i Gruzije u Alijansu, kao i da SAD neće prestati da optužuju Rusiju za sajber-napade na njihovu infrastrukturu.
Istovremeno, ekspert je pozvao Ameriku da se oslobodi prirodne sklonosti da Rusiju svrstava u „klub negativaca“ u kojem se neko uvredljivo ili neprihvatljivo ponašanje karakteriše kao nepopravljivo loše ili neprijateljsko u svim sferama.
„To ne povećava šanse da će Moskva promeniti svoje ponašanje kako bi zadovoljila naše želje“, dodao je.
S tim u vezi, Dejvis smatra da obe države mogu da budu na dobitku od obostrane saradnje, kao i koristi zasnovane na realnosti spoljne politike u odnosima s Moskvom daleko premašuju rizike povezane sa doživljavanjem Rusije kao neprijatelja.
Podsetimo, prvi susret lidera Amerike i Rusije, Džozefa Bajdena i Vladimira Putina, odigrao se 16. juna u Ženevi. Razgovori su trajali četiri i po sata, a posle samita ruski lider je rekao da se sa američkim kolegom dogovorio da počnu konsultacije o strateškoj stabilnosti na međuresornom nivou. Dodao je i da obe strane shvataju da imaju odgovornost za stratešku stabilnost u svetu.
Usvojena je i zajednička izjava u kojoj je istaknuto da su i Moskva i Vašington privrženi stavu da u nuklearnom ratu ne bi bilo pobednika i da stoga on nikada ne treba da bude pokrenut.
Pročitajte još: