Zahtev za zaštitu od bankrota zatražila je kompanija „Vašington prajm grup“ (VPG) koja poseduje tržne centre na više od 100 lokacija u SAD, od kojih je neke bila primorana da zatvori jer nisu bile u mogućnosti da plate kiriju.
Pred bankrotom i najveći vlasnik trgovina u SAD
Prihod od najma prošle godine opao je za oko 127 miliona dolara u odnosu na 2019. godinu, a u prva tri meseca ove godine prihod je bio za 10 miliona manji nego u isto vreme prošle pandemijske godine. Firma osnovana 2014. godine, koja je pred pandemiju imala 850 zaposlenih i godišnji prihod od 660 miliona dolara, počela je pregovore sa poveriocima o restrukturi duga i od suda zatražila zaštitu od bankrota.
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Zoran Bogetić, koji predaje na grupi predmeta iz oblasti trgovine, nema nikakvu dilemu da se kompanija našla u problemu zato što na vreme nije „prešaltala“ svoje poslovanje na onlajn prodaju.
Prazan tržni centar u vrme pandemije, zbog čega su mnogi trgovci odustali od skupog zakupa lokala.
Kao dinosaurusi
Korona je, kaže on za Sputnjik, dovela do toga da je značajan deo prometa masovno prešao na sferu elektronske trgovine, a VPG je sporo reagovala.
To je, kaže, kao ona stara priča o dinosaurusima da su bili ogromni, da su bili moćni, ali da su bili spori i zato su i izumrli.
„To je suština, da se nisu na vreme adaptirali. Očekivali su ono što je zaista negde i logično — kupovinu uživo, jer ljudi vole da biraju, a to je postao i svojevrstan hepening. Međutim, značajan deo tražnje je sada prešao na onlajn i očekuje se da do dramatičnog pada takve kupovine neće doći ni nakon korone. Navike vezane za lakoću kupovine i elektronsku trgovinu će ostati i to sve trgovce poziva na odgovarajući vid adaptacije“, kaže Bogetić.
Prema pokazateljima, tradicionalne robne kuće su najsporije odreagovale. Naš sagovornik budućnost vidi u kombinacija tradicionalnog i elektronskog poslovanja, bez obzira na to koja je varijanta u pitanju — da li će ljudi onlajn gledati, a fizički kupovati, ili će to biti obratno, imajući u vidu diskonte za onlajn kupovinu.
Suština u brzini prelaska na onlajn prodaju
Na pitanje da li je veličina tržnih centara predstavljala problem da se pređe na onlajn trgovanje, Bogetić napominje da su ti tržni centri uglavnom zbir nezavisnih prodajnih objekata kojima se jedinstveno upravlja. Napominje, međutim, da uprkos tome što taj jedinstven menadžment prema određenoj regulativi, strukturi robe koja se nudi, nameće pravila, na pojedinim igračima u okviru tržnih centara ipak ostaje da se adaptiraju.
„Ako se ne adaptiraju, nemaju para za zakupe, a to veoma puno košta da bi bilo održivo. Prodajni objekti nisu radili po pola godine, pa i godinu dana u kontinuitetu, negde i duže. Osmisliti kvalitetan program elektronske trgovine je proces i on traje. Dakle, ili su se kasno setili, ili se uopšte nisu setili“, ukazuje Bogetić na razloge koji su američku kompaniju doveli pred bankrot.
Iako je najviše profitirao u vrme korone upravo zbog onlajn prodaje, Džef Bezos vlasnik Amazona gleda u budućnost, pa je počeo da ulazi u fizičke prodajne objekte da bi upotpunio paletu svoje ponude.
On napominje da je velika razlika između tradicionalnog i elektronskog poslovanja i da je zbog toga brzina prebacivanja sa jednog na drugi veoma važna. Podseća da su i kod nas trgovci prilično uspavano dočekali kovid uslove.
I „Amazon“ se prilagođava, iako je profitirao
I kod nas su zakupnine u tržnim centrima za dobar broj trgovaca bile previsoke u situaciji kada je stala prodaja robe, pa su ih napuštali. Bogetić smatra da će se u toj oblasti kriza dramatično osećati i da povratka na stari način poslovanja neće biti.
„Trgovina ide u onom pravcu koji se zove omničenel poslovanje, višekanalno, ali ukršteno poslovanje, gde vodeći igrači, čak i jedan veliki ’Amazon‘ ulazi u fizičke prodajne objekte da bi upotpunio paletu svog servisa, da ne bi bili samo onlajn.“
Kao i tržište i trgovina je surova, zaključio je za Sputnjik profesor Ekonomskog fakulteta.