Nije ni čudo, Ženeva je, kao i Beč, zbog geografskog položaja i neutralnog statusa centar špijunskog delovanja za ceo svet.
Istoričar Adrijan Heni, čija je specijalnost špijunaža, tvrdi da se to „ne odnosi samo na zemlje-učesnice, nego još više na one zemlje koje ne sede za pregovaračkim stolom. Pre svega zato što su sve svesne da ono što se javno kaže nije ni deo, a pogotovu ne najvažniji deo onog što se govorilo iza zatvorenih vrata“. A za ceo svet je veoma važno kako će se razvijati američko-ruski odnosi.
Ofšor zona — stalni izazov za Švajcarsku
Švajcarska se pretvorila u raskrsnicu i pozornicu za delovanje specijalnih službi iz celog sveta, a pošto vlasti na to žmure, i pravi špijunski ofšor!
Ministarstvo inostranih poslova Švajcarske objavilo je manje od godinu dana pre susreta Putin–Bajden da je špijunaža „stalni izazov“ za Švajcarsku. „Ženeva ostaje važan centar i zbog prisustva brojnih međunarodnih organizacija i velikog broja diplomatskih misija.“ O opasnosti od špijunaže govori se i u izveštaju specijalnih službi, objavljenom pre samo nekoliko dana.
Logističku podršku pružaju im, smatra autor teksta — ambasade: „Stručnjaci su ubeđeni da su njihove zgrade, koje često imaju i veliku teritoriju, načičkane svom mogućom opremom koja se koristi za špijunažu, uključujući i satelitske antene skrivene ispod krova. Pikantni detalj — neposredno pored parka vile La Granž u kojoj su se sreli Bajden i Putin, nalazi se ambasada Severne Koreje.“
A u vreme ratova, vrvila je od špijuna. Kao i sada. Sudeći po izveštajima federalnog saveta iz 2017. godine, „u Švajcarskoj se špijunaža prilično modernizovala — sve se više koriste informaciono-komunikacione tehnologije. Štaviše, mnogi oficiri obaveštajnih službi rade koristeći kao pokriće diplomatski status. Čak četvrtina diplomatskog personala su obaveštajci“.
Novac leže pravo u švajcarske banke
Ona je zgodna i za susrete špijuna koji rade za treće zemlje, jer tu razmenjuju svoju „robu“ i novac odmah stavljaju na račun u banci. To je jedan od razloga što se donedavno, iako su sve to švajcarske vlasti znale i pratile, nisu mešale.
Izgleda da su se vremena malo promenila. Dve hiljadite godine je u Švajcarskoj osuđen agent Mosada, koji se na teritoriji ove zemlje bavio političkom špijunažom. Na taj način su, veruje se, švajcarske vlasti sprečile teroristički akt Izraela protiv predstavništva Hezbolaha na teritoriji Švajcarske.
Agent je oslobođen tek kad je Izrael platio kauciju od milion i po franaka.
I tako opet dođemo do banaka!
Susret dvojice predsednika bio je velik izazov upravo za službe njihovih zemalja — za jedne da spreče da „iscuri“ bilo šta što ne bi trebalo objaviti javno, za druge — da se dočepaju upravo tih „pikanterija“. Kako su radili, brzo ćemo imati priliku da vidimo.
Putin i Bajden mobilisali službe iz celog sveta
„Na terenu“ su tokom susreta dva lidera bile sve službe sveta — one su pokušale unapred da saznaju stavove druge strane. Tu je sve veoma važno — počev od toga o čemu su spremni da pregovaraju, a o čemu nisu, kao i naizgled nevažne stvari od kojih zavisi, na primer, gde uložiti novac. Autor teksta tvrdi da su na samitu G-20 u Londonu Britanci špijunirali sve učesnike — zanimalo ih je s kim oni razgovaraju telefonom.
Nema sumnje da se i u ovoj prilici koristilo sve što može da se makar malo podigne veo tajne sa razgovora — od najsavremenijih sredstava, do klasičnih bubica kakve smo mogli da vidimo u filmovima o Džejmsu Bondu. Snimanje telefonskih razgovora, praćenje elektronske pošte, prisluškivanje međusobnih razgovora na svim mestima, podrazumeva se.
Zato se važni pregovori obično organizuju u takozvanoj „gluvoj sobi“, koja se ne može prisluškivati. Ona može da se napravi bilo gde, čak i u običnoj hotelskoj sobi. Veza sa spoljašnjim svetom se može održavati samo šifrovano. Naravno i da su agenti kontraobaveštajnih službi raspoređeni oko zgrade u kojoj se vode pregovori, kako bi na vreme primetili sumnjiva lica.
Tragovi vode u daleku prošlost
Za one koji takvu kontrolu smatraju preteranom, autor navodi primer konferencije o atomskom programu Irana koja je održana takođe u Ženevi 2015. Pored Irana, za stolom su sedele zemlje koje imaju pravo veta u UN i Nemačka. Ispostavilo se da je neka specijalna služba (smatra se, mada nije dokazano, da je bila izraelska) špijunirala razgovore preko specijalnog kompjuterskog programa.
Tragovi špijunskog delovanja tokom Drugog svetskog rata mogu se videti i danas — U Bernu je sačuvan i stan u kome je 1942. živeo čuveni Alen Dales, kasnije osnivač CIA, koji je tu organizovao glavni evropski obaveštajni centar,
Iz Švajcarske je protiv nemačke delovala jedna od rezidentura sovjetske obaveštajne službe pod nazivom Crvena kapela.
I posle rata se situacija nije izmenila, zemlja pripada Šengenskoj zoni i zato se u nju iz Evrope ulazi bez naročite kontrole. Veliki broj turista i biznis putnika omogućava špijunima da ostanu neprimećeni. Pri tome, ako je verovati Snoudenu, američki špijuni imaju poseban status — mada su švajcarske obaveštajne službe odlične, ne obraćaju pažnju na Amerikance. Čak i kad narušavaju švajcarske zakone, imaju određeni nivo komfora jer znaju da im se ništa neće dogoditi, tvrdi Snouden.
Uz to, u Švajcarskoj je odlično razvijena i transportna i telekomunikaciona struktura, a ljudi nisu radoznali — navikli su da ne pitaju ništa one koji donose novac u njihove banke.
I Švajcarska postaje meta
Ženeva je nezvanično prestonica međunarodne špijunaže u Švajcarskoj, u njoj su brojne međunarodne organizacije, strane ambasade, brojne nevladine organizacije. Cirih je interesantan špijunima kao finansijska prestonica zemlje, Bern — kao centar međunarodne trgovine. U njemu se nalazi 89 stranih ambasada i konzulata, među kojima su i polupriznate Palestina i Kurdistan.
Švajcarska je meta međunarodne špijunaže i zbog njene visoko razvijene industrije. Jedan je od lidera inovacione industrije; u njoj se nalazi čuveni CERN; najpoznatiji u svetu radiološko-hemijsko-biološka laboratorija i mnogo toga još. Poznato je da je takozvana „islamska bomba“ za Pakistan stvorena uz pomoć švajcarskih inženjera. Švajcarska kontaktira sa više od 100 specijalnih službi u svetu.
Zato se zakoni prilagođavaju tako da se može koliko-toliko sprečiti delovanje sa njihove teritorije, a njihova kontraobaveštajna služba postaje jedna od najboljih u svetu.
Zato se zakoni prilagođavaju tako da se može koliko-toliko sprečiti delovanje sa njihove teritorije, a njihova kontraobaveštajna služba postaje jedna od najboljih u svetu.
Pročitajte još: