Takse na ugljen-dioksid će povećati račune za struju

Direktor Sekretarijata Enegretske zajednice Janez Kopač izjavio je da zemlje Zapadnog Balkana odlažu uvođenje tarifa na emisije ugljen-dioksida što je duže moguće, jer su u strahu od društvenog nezadovoljsta koje bi došlo zbog rasta cene struje.
Sputnik
Evropska unija bi, prema njegovim rečima, trebala da izvrši pritisak tako što će tražiti zemljama da se pridruže Sistemu trgovine emisijama EU, dok bi sa druge strane obezbedila finansijske podsticaje za upravljanje socijalnim posledicama postepenog ukidanja ugljenika.
"Proizvodnja struje u zemljama Zapadnog Balkana dosta je jeftinija nego u Evropskoj uniji", rekao je Kopač u intervjuu za Euraktiv i dodao će se time pozabaviti Mehanizam za granično prilagođavanje ugljenika.
Na pitanje da li očekuje da se takse na emisije ugljen-dioskida primene na zemlje jugoistoče Evrope koje su članice Energetske zajednice, Kopač se nada da će te zemlje imati poseban status.
"Nadam se da će imati poseban status, jer su učesnici jedinstvenog tržišta EU. A ako se sa njima postupa kao sa trećim zemljama na isti način kao sa Rusijom, Turskom ili Marokom, to bi moglo ugroziti čitav proces evropskih integracija koji se odvijao u poslednjih 15 godina", rekao je on.
Na pitanje zašto ove zemlje nisu deo ETS-a, iako su potpisnice Pariskog sporazuma, kaže da one to odlažu što je duže moguće.
On je dodao da je Crna Gora jedina koja je uvela cenu za emisije ugljenika, ali da je to mala zemlja koja nema više od pet učesnika na tom tržištu.
"Primena cena ugljenika definitivno će značiti rast cena električne energije i to je nešto čega se političari plaše", rekao je Kopač. On je kazao da su cene električne energije za domaćinstva u svim ovim postavljene znatno ispod proseka EU.
Kopač je naveo da 16 termoelektrana u zemljama Zapadnog Balakna, koje su zastarele, proizvode više štetnih materija nego 250 termolektrana na ugalj koje se nalaze na prostoru Evropske unije.
Ipak, rekao je, te elektrane proizvode jeftinu električnu energiju koja obezbeđuje prihode vladi, rudarima i lokalnom stanovništvu zbog složenog sistema subvencija, prenosi portal Nova ekonomija.
Kada je u pitanju ugalj, Kopač je naveo da su zemlje sa najvećim problemom Srbija, Kosovo i Bosna i Hercegovina.
"I Srbija i Bosna 70 odsto se oslanjaju na ugalj, a Kosovo je 95 odsto zavisno. Sada su svi potpisali Sofijsku deklaraciju, što znači da su se obavezali na postupno ukidanje uglja do 2050. godine", rekao je Kopač.
Kopač je rekao i da je Srbija jedina zemlja u regionu koja svoju budućnost gradi na uglju - gradi jednu novu elektranu na ugalj, a obnavlja još dve.
Pročitajte još:
Komentar